Beograd 23.07.2020.
06.00 ujutru
Vreli letnji zraci obasjavali su znojavu ćelu Pavla Bihalija. Prethodni dani bili su mučni za njega - nestao je internet, izgubio je i funkciju i kanal za komunikaciju, ali ono što ga je najviše zabrinjavalo je što je izgubio kontakt sa svojom publikom, svojim vernim pratiocima. Uveče bi zaspao nervozan i zabrinut, a budio se uplašen u znoju. Ali ovaj dan je bio drugačiji. Ovaj dan je bio poseban. Za ovaj dan se spremao, ulagao krv, sreću, suze i znoj. Na teren je poslao svoje obučene golubove, svi su se vratili sa potvrdnim porukama. Okupljanje je u 10.00 u parku Luke Ćelovića. Obukao je svoju crnu LEVIJATAN majicu, u džepove spakovao suzavac, skalpel, nož i bokser, a zatim se uputio ka Zoološkom vrtu u izvidnicu i pripremanje terena.
08:00 ujutru
Veselo koračajući Kosovskom ulicom Saša Radulović je pratio sam sebe na gitari dok je pevušio pesmu To rade grupe S.A.R.S. A-mol, D-mol, A-mol, D-mol, A-mol, E-dur, A-mol. Iako izmoren od višednevnih protestnih aktivnosti ali i intenziteta političkih i društvenih zbivanja, pun elana ušetao je u BENU apoteku, gde su noć proveli Magi, Sonja, Milan, Čavke, Vd i Pečar.
- Hajdemo ikone beogradskog andergraunda, idemo da ispisujemo nove stranice naše istorije! Spakujte narkotike koji su vam neophodni, moramo da pokupimo i demonstrante koji sede ispred Skupštine i čitaju! - zapaljivo je izlagao Radulović.
- Vidi Radule, pored toga što smo cele noći eksperimentisali sa svim supstancama koje smo našli ovde u apoteci, pored toga što se Sonja bola u oči i sada ne vidi ništa, nadasve sam zabrinut za Magi. Već dva dana kuršlusira. Čini mi se i da većinu vremena i ne čuje. Sitne varnice joj izbijaju iz nogu a iz njenog tela kao da se čuje zvuk modema, iako interneta nigde nema. Ako nije problem, mi bismo da danas iskuliramo ovde u apoteci, skuvamo još malo džanka da se oporavimo. Mislim, ako nije problem. Ljacise su svuda, ono, ovaj grad je počeo da nas laže… - obrazlagao je Čavke, u pokušaju da se pobuni.
- Slušajte me dobro! Idemo sada da rešimo jedan veliki problem, nacionalni problem, ali pre svega veliki problem ovog grada, grada koji je nekada bio suveren i koji će biti suveren ponovo! Idemo da zajedničkim snagama podupremo ovu veliku akciju, a onda ćemo na deep webu naći rešenje za vas. Verujte mi, nećete još dugo biti hologrami, đavolje prikaze, bićete ponovo živi ljudi od krvi i mesa, ponovo ćete puniti Akademiju, ma napunićete i baštu SKC-a. Verujte mi, ja sam inženjer! - poentirao je Radulović i pomogao im da se spakuju i krenu.
Kod skupštine su, kako je već najavljeno, podigli na noge demonstrante koji su sedeli i čitali i zajedno sa njima, gazeći preko stotina mrtvih i teško bolesnih, krenuli ponosno u marš ka Savamali.
09.00 ujutru
Sa Slavije je, Nemanjinom ulicom ka Savamali, krenula mnogobrojna povorka koju je predvodio monah Antonije, kadeći prisutne suzavcem. Sledili su ga vernici i narodne patrole, članice udruženja Pravo na izbor, Boris Malagurski za kojim je držeći ga za rame posrtala MC Sajsi sa jednom slomljenom štiklom, kojoj se šminka bila potpuno razmazala jer su blokovi plakali od suzavca, kao i mnogi nezavisni demonstranti koji se nisu slagali sa mirnim vidom protesta #protivdiktature .
09.30 ujutru
Dok se masa polako okupljala u parku Luke Ćelovića, desetak korpulentnijih aktivista rastrčalo se po okolnim ulicama i prihvatilištima kako bi izvršili građanska hapšenja i privođenja migranata. Ovu opsežnu akciju svojom kamerom beležio je i uživo prenosio Dejan Petar Zlaja. Oduševljeno je trčao za akterima, drsko rezao kadrove i, u gotovo poetskom zanosu, komentarisao akciju. Od mnogih učesnika i prolaznika je dobio kompliment da je prevazišao Mašana Lekića.
- Čekajte, čekajte polako, da stignem da snimim hapšenje, ju evo ga i brat Nogo, čekajte, ispraznila mi se baterija na gimbalu! - unezvereno je sipao Zlaja, držeći jednom rukom pljeskavicu iz koje su se prosipali prilozi svuda oko njega.
- Jebalo te gimbalo! - promrsi Srđan Nogo vadeći jednu tamnoputu ženu iz kljuse za medveda koju je postavio ispred Ekonomskog i stavljajući joj čupave ružičaste lisice na ruke.
10.00
Stotinak građanski uhapšenih migranata se su u strahu i neverici pribijali jedni uz druge i pokušavali da naprave štit za nejač. Okupljena masa je počela polako da ih izgurava iz parka na ulicu gde je čekao parkiran vozić Ćira kojim je upravljala Mila Alečković.
- Utovaraj! - dreknula je Mila, a masa je sa svih strana počela da vuče ali i ugurava uhapšene migrante u Ćirine vagončiće. Poneki migranti su pokušali da pobegnu ili čak pruže otpor. Udarcima i tupim predmetima su onesvešćivani, a zatim ubacivani u vagone.
Monah Antonije je izmrvio nekoliko hedova vutre, zamešao sa suzavcem i tamjanom i sunuo u kandilo.
- Ovaj grad će ponovo bacati svetla daleko! - uzviknuo je ushićeno monah i poveo kolonu ka Zoo vrtu - Vrtu dobre nade. Iz njegovog kandila počeo je da kulja gust dim, a dva momka su mu dodala još četiri baklje. Šta drugo reći osim - pravoslavni spektakl!
Sa strane su istupili dobošari u dva reda i zabubnjali, a Antonije je otpočeo demonstraciju do sada neviđene molitvene koreografije. Brejkovao je sa bakljama, vrteo se na glavi, kadeći okupljene uz pomoć svojih nogu. Milan Mladenović je sa Ćirinog krova u loopu pevao refren pesme Ti si sav moj bol.
Migrante koji su koji su iskakali iz vozića, masa je udarcima dočekivala i vraćala u vagone. Ista sudbina je zadesila i one koji su iz vagona nevoljno ispadali.
-Proleće na moje rame sleće, đurđevak zeleni… - povede u suzama pesmu jedan od putnika iz vozića videvši šta se sprema, dok je tek nekolicina migranata spremno dočekala: - Evo zore, evo zore...
Na ulazu u Vrt dobre nade povorku je dočekao Pavle Bihali u svečanom raspoloženju. Mila je Ćiru parkirala na mesto označeno pravoslavnim krstom. Na levu šaku je navukao bokser dok je desnom vrteo nož.
- Molim za tišinu i malo pažnje! - pokušao je da umiri okupljene Pavle Bihali kuckajući nožem o bokser, a zatim otpočeo svoje svečano obraćanje okupljenima koji su i dalje pristizali u velikom broju. - Kao što znate, moja velika inspiracija su životinje, i zato bih baš danas i ovde da posebnu zahvalnost i poštu odam majmunu Samiju, koji je bio moj mentor i saborac, koji me je inspirisao da se borim protiv komunizma. Slava mu!
Okupljena masa je oduševljeno pljeskala i asinhrono ponavljala - Slava mu!
- Zato! - prekinuo je Pavle reakcije oduševljenja - Zato smo danas ovde, jer će nam životinje pomoći da rešimo ovaj veliki problem koji su nam komunistički teroristi ostavili u nasleđe još od takozvanih nesvrstanih. Danas će nam dobre životinje pomoći da rešimo problem migranata!
Navukao je bokser, fiksirao nož i vrisnuo:
- BEOGRAAAD!!!
A zatim jurnuo ka voziću i preklao migranta koji je u polusvesti visio kroz prozor. Okupljeni su obraćanje pozdravili urlicima i krenuli da čupaju migrante iz voza, da ih seku, udaraju, vade im oči i razvlače po Vrtu dobre nade. Magi je zgrabila jedno dete, zubima mu je iščupala grkljan, a onda je Sonja otela telo od nje i nastavila da sisa krv iz rane. Neki Kurdi su živi davljeni u bazenčiću kod nilskog konja, neki Pakistanci su završili u terarijumima sa zmijama, a neke Alžirce su bacili vukovima. Saša Radulović je sakupljao razbacane delove tela kao i leševe onih koji su se u voziću ugušili, Hana Adrović mu je pomagala da s njih poskidaju nakit, a zatim su ih zajedno odvlačili lešinarima.
Nekoliko jezidske dece su bacili aligatoru Muji, živoj legendi Vrta dobre nade.
- Kakva ironija! - kljucala je Sonja sa špricom u sisi iz koje je curio hologramski gnoj. - Muja jede male Muje! Jel to onda znači da je Muja kanibal? - mudro se zapitala naglas, a zatim se bez svesti smandrljala u lokvu sa fokama.
- Kupačice moja! - reče razdragano foka i glavom nabaci loptu Sonji, koja nije reagovala jer je bila doživela plavi ekran i kuršlusirala.
Tokom dva sata koliko su trajale krvave orgije Milan se ponašao kao neki vaporwave gif: gličovao je, pojavljivao se, treperio i nestajao, i sve vreme pevao isto. U čitavom haosu niko nije primetio da je on upao u loop. Skoro niko, zapravo. Jefta je ceo krvavi pir posmatrao iz prikrajka i vrebao Milana. Držao je elektrošoker u rukama i čekao priliku da ga uhvati, šokira i produži trajanje perioda u kom mu je telo prisutno u ovoj realnosti, materijalnom svetu. Uspeo je da ga ščepa i ušokira kod Palmine žirafe, ali je Milan postao polusvestan i pokušao da utekne Jefti. Ganjali su se sve do Bajloni pijace gde ga je Jefta konačno stigao u ribarnici i ubacio u akvarijum, u kome je zbog kratkog spoja Milan spržio ostale ribe i napravio riblju čorbu.
- Vi možete da uzmete akvarijum i da napravite od njega riblju čorbu, ali ne možete od riblje čorbe da napravite akvarijum... Skuvali ste ribe - gotovo je! To je istorija! - prisećao se Jefta besede u Zoranovu čast koju ga je pretpostavljeni Mijatović naterao da nauči za prvi Dan Službe nakon ubistva premijera, i dodao više onako za sebe - Ma jebem li ti mater i tebi baš! - ne znajući više ni sam da li misli na Milana, Zorana ili svog smenjenog šefa.
