Nekolicina korporacija, preduzeća, malih preduzetnika, istaknutih ličnosti i privatnih lica sastavilo je apel za preispitivanje takozvanog „Slučaja Bambi”.
Naime, dvoje urbanih umetnika, Maja Atanasijević aka Zipa Yoma i Mihajlo Jovanović aka Dunduew Meowcove, pokrenulo je kontroverzan umetnički projekat, pod nazivom „Just Bambi”. Već nekoliko meseci ovaj artistički dvojac skreće pažnju kako kulturne javnosti, tako i organa reda na svoj stav koji pokušavaju da izraze provokativnim erotsko-bizarnim performansima na kultnim tačkama klupske mape ovoga grada.
"Ovim putem mi svoju filozofiju i stav bacamo sistemu pravo u kičmu. Pičkice sa sela koje ovo ne razumeju, mogu samo da nam nalakiraju nokat na srednjem prstu!" - odlučno je odbrusila M. Atanasijević.
Budući da je apel u proteklih nekoliko dana bio u žiži interesovanja javnosti, odlučili smo se da ga prenesemo u celosti:
Apel za pokretanje tužbe protiv kreatora projekta Just Bambi
Obraćamo se široj javnosti u nadi da ćemo naći interesovanja za adekvatno preispitivanje svih okolnosti pod kojima je nastao sporni projekat Just Bambi i intencija njegovih kreatora. Mi, dole potpisani, smatramo da ovaj projekat površnim i lascivnim sadržajem i nadasve plitkim provokacijama dovodi u pitanje verodostojnost naših korporativih i ličnih identiteta. Dalje smatramo da ovakvo grubo kršenje autorskih prava i intelektualne svojine, kao i poigravanje sa zaštićenim imenima i simbolima u javnosti ne sme biti tolerisano i da se pojedinci koji stoje iza ovog sramnog čina moraju pozvati na odgovornost. Usled popularnosti ovog projekta profit korporacija koje zapošljavaju najviše ljudi u Srbiji doveden je u pitanje. Izlišno je govoriti o duševnom bolu i nepovratno narušenom ugledu onih koji ovu ljupkuživotinjicu imaju u sklopu svog ličnog identiteta. Potpisnici: Disney Serbia D.D.O.Preduzeće „Bambi”, Požarevac, D.O.O.Prodavnica dečije konfekcije „Bambičak” iz Sopota Dečija vaspitna ustanova „Lane” sa Zvezdare Kazneno-popravna ustanova za decu do 5 godina „Nevaljali Bambi”S.T.R. „Bambi – obuća za djecu i mlade”, Varaždin On-line magazin Bambi Magazine Inc. http://bambimagazine.com/ Vivijen Vestvud (ispred Malcolm McLaren Inc.) Instrumentalni ansambl Bambi Molesters iz Zagreba Bambi iz vokalno-instrumentalnog sastava Darkwood Dub sa Dorćola Bambi iz Šlica Dejan Bambulović
Ivan Fece Firchie (pretendent na autorska prava EKV) Minja Subota
Na press konferenciji održanoj u Studenskom kulturnom centru, 29.12.2012. okupio se veliki broj domaćih i inostranih zvaničnika, novinara i zainteresovane javnosti. Okupljenima su se obratili potpisnici apela, istoričar umetnosti Nikola Kusovac i psiholog Žarko Trebješanin.
„Nemam reči da opišem koliko se jadno osećam. Zamislite kada je majka u mojoj sobi na otvorenom brauzeru zatekla jednu od fotografija iz ovog nakaradnog projekta... Ja nisam mogao svojoj rođenoj majci da dokažem da nemam veze s tim.
Starica je mislila da je Bambi sinonim za ugled i uspeh u andergraund izdavaštvu. Mislim, nečuveno.” – ljutito je rekao Bambi iz Šlica.
„Samo crvenom mozgu jedne komunjare bi moglo na pamet da padne nešto ovako
Tada se oglasila i uspešna mlada portparolka Preduzeća Bambi Požarevac D.O.O, Irina B. Marković, rečima: „Očekujemo od pravosnažnih organa da reaguju brzo i efikasno, budući da ovaj incident može imati dalekosežne posledice. Navela bih opasnost uticaja na naše najmlađe potrošače, koji će usvojiti jedan izvitopereni obrazac prikazivanja bambija i, što da ne, naš glavni proizvod, plazmu, povezivati sa lajfstajlom narkomana i devijanata. Sačuvaj Bože! Evo i ja kao majka ne mogu mirno da spavam.”
Posetioci konferencije su sve vreme očekivali dolazak Vivijen Vestvud, koji se izjalovio iz objektivnih razloga. Izvori bliski zaostavštini Malkolma Meklarena su nezvanično potvrdili da je proces dobijanja vize bio znatno otežan.
Među potpisnicima, ipak, najgrlatiji je bio nekadašnji bubnjar urbanog beogradskog rok sastava Ekatarina Velika, Ivan Fece Firchie. Fece je kreatorima projekta Just Bambi pretio nasiljem, kletvama i silama elementala i podsetio da se veoma popularni urbani sastav EKV, u filmu "Tajvanska kanasta", pojavio u ulozi popularnog urbanog sastava Mrtvi Bambi, a zatim na svom Ajpedu pustio sledeći klip:
Nakon ovog klipa Firchie je pustio i ovaj klip na svom Ajpedu:
Gromoglasan aplauz prekinuo je radosni usklik Minje Subote: "Po jedan Bambi za sve!"
"Ako hoćeš da preživiš smak sveta, ti onda idi na Rtanj" - kaže stara mudrost. A kako preživeti šabaniste, sivilo i komunizam devedesetih nijedna mudrost nije otkrivala.
Tih devedesetih...
Pao je zid...
Zavesa se digla...
Sunce je zasijalo...
U rokerskim krugovima po Beogradu uveliko se govorilo i prepričavalo o fenomenu gazda Kokana sa Rtnja, koji je primao beogradske rokere kod sebe na imanje, što zbog rehabilitacije, što zbog edukacije u borbi protiv komunaca i šabana. Kako je Magi još početkom osamdesetih postala ozbiljna vernica, devedesetih je znala o pravoslavlju isto koliko i Patrijarh, ali je za razliku od Patrijarha, znala ponešto i o alternativnoj religiji, medicini i filozofiji. Iz dana u dan, sve više je insistirala da svi đuture idemo kod gazda Kokana, stondirajući i kljucajući je buncala o tome, a kada je jednom prilikom završila na odeljenju za reanimaciju u Urgentnom centru, prve reči su joj, kada se probudila iz kome, bile Kokan i Rtanj. Shvatio sam da je to sve od velikog značaja za nju i rešio da nagovorim ekipu da za Magin rođendan svi zajedno odemo na Rtanj kod gazda Kokana.
Sveže martovsko jutro. Koračamo urađeni Magi i ja, ubrzanim korakom. Došao je dan. Idemo na Rtanj. Parking iza Sava Centra. Beogradski rokeri se gužvaju oko crnog autobusa sa ćiriličnim natpisom SRPSKA PIRAMIDA PROTIV ŠABANIZMA. Magi se raznežila.
Od naših, prvi smo stigli Magi i ja. Pečar, Vd i Čavke su se pukli nekim lošim horsom i nisu mogli da drže otvorene oči, pa su zvali Sonju da im nacrta oči na kapcima. Tako urađeni i ograničenog vida rešili su da se trkaju. Sonja je kaskala za njima i vukla Gileta i Đileta. Firči je došao poslednji i bio prilično nevoljan. Istini za volju, jedva smo ga ubedili da krene sa nama.
Vođa puta je trebalo da bude Bora Čorba, ali se on toliko uroljao, da su mu izanđali sfinkteri popustili skroz, te se uneredio po Oliveru Mandiću, Džeju i Arkanu. Umesto Bore, vođa puta je bio Nebojša Krstić, a spomenuta četvorka je otišla u hotel Intercontinental da se opere. Laknulo mi je kada sam video Džeja da odlazi jer Magi nije baš volela Cigane, a u ludilu droge dok je bila trudna i pucala se u pupčanu vrpcu je umislila da joj je beba poslala poruku da je Džej Jevrejin, a Jevreje je baš mrzela.
Krstić je puštao dobar gitarski zvuk tokom celog puta. Na toj listi autobuske vožnje našle su se numere jedne Dženis Džoplin, Džimija Hendriksa, Stounsa, Nirvane, Čorbe, Ritma Nereda, a kada je Krstić pokušao da nam pusti Sunny Day Real Estate, Magi je dobila napad intenzivne mržnje prema homoseksualcima i izgrizla Krstića po obrazu. Osim ovog incidenta, put je protekao prijatno i bezbedno.
Impozantno imanje gazda Kokana odisalo je evropskom otmenošću, ali i srpskim gostoprimstvom. Od kada se vratio iz Republike Srpske Krajine, gazda Kokan je hodao u povijenom položaju a štap mu je postao nerazdvojni drug. Spljošteno stopalo i trnje pod noktima i dalje je ovog dobričinu podsećalo na Balvan revoluciju, na trenutak kada se noseći balvan za barikade zapričao sa Dobricom Erićem i jednostavno ispustio taj isti balvan na sebe.
Gazda Kokanove redare su spremile ručak koji je ovaj podelio nama, a džank i hors smo poneli sami od kuće. Ručak je otvorio malim, ali prikladnim govorom:
"Mnogi kažu da je ovo što ja zastupam fašizam. Šta to mene vuče ka fašizmu? Još od mladosti sam bio sklon naglim političkim preokretima. Ljotićev ZBOR nije bio dovoljno suštastven za mene. Kažu da sam fašista, a pomogao sam jednom komunisti. Čak i jednog Ciganina nisam ubio, a mogao sam. Oskar Davičo je ubio tri srpska pesnika Branka Miljkovića, Lazara Vučkovića i Blaža Šćepanovića. Poslednja dvojica su bili sa njim na čamcu, a jedino je Davičo znao da pliva, a čamac se, gle čuda, po mirnom vremenu, prevrnuo, spasio se jedini plivač, a na dnu jezera pronađeni su zagrljeni neplivači Lazar Vučković i Blažo Šćepanović. Ničeg homoseksualnog nema u tome!
Braćo i sestre, rokeri i rokerke, mi danas imamo mnogo ozbiljniji problem od komunizma, mi se danas, nažalost suočavamo sa šabanizmom, koji za posledicu ima homoseksualizam i Grand. Moramo se ujediniti i svim silama se suprotstaviti takvom jednom trendu. Uz moj Piramida Sistem Protiv Šabana, skraćeno PSPŠ, i kratku obuku bićete u mogućnosti da se pod svetlostima velegrada borite sa šabanima i pobedite. Imamo podršku od rokera iz Češke i Ukrajine.
Sada ćete mi, braćo i sestre, na papiru napisati vaše ime, prezime, obrazovanje i zanimanje, a onda ćemo obedovati zajedno. Nakon ručka ću vam pokazati spavaonu i ostale zgrade, po kojima ćete biti raspodeljeni u odnosu na delatnost i gde ćete doprinositi našoj borbi protiv šabanizma. Komponovanje, pisanje, prevođenje, dizajn - naći ćete način da doprinesete. Svake večeri u 20 časova, rad se obustavlja i srećemo se ovde za velikim stolom. Horsa, džanka i džibre će uvek da bude za sve. To vam ja domaćinski garantujem. Živeli!"
Pored velikog drverta u centru dvorišta bio je privezan vuk Boža. Božu je gazda Kokan našao kao povređeno štene, usvojio ga i dresirao. A kada je ovaj porastao i dobio impresivnu lepotu i veličinu, dobio je i mesto u sredini dvorišta, u krošnji velikog hrasta, gde se i gazda Kokanov sto nalazio. To je bila njegova letnja kancelarija. Pod tim hrastom i za tim stolom gazda Kokan je svršavao poslove, primao posete, izdavao naređenja, plaćao i naplaćivao, kafenisao, rakijao, a Bogami i decu pravio. Boža je preko dana bio vezan, a u prvi sumrak bio je puštan da čuva kuću, dvorište i one koji su se zatekli u njemu. Gazda Kokan je Božu naučio još i da sluša rokenrol i napada šabane i Cigane. Zaklao bi par šabana na poselu, a onda je tužno gledajući gazda Kokana, trpeo grdnju pred komišijama, znajući da mu je glava sigurna dok god mu je gazda živ i zdrav.
Nakon ručka svi smo bili u krizi i morali smo hitno da se puknemo. Saopštili smo to gazda Kokanu i on je pokazao puno razumevanje za nas, ali samo tada, jer još nismo dobili zadatke. "Kada budete bili raspodeljeni po odeljenjima i zadacima, džankiranje ću kontrolisati isključivo ja." - nasmejano je nastavljao naš domaćin.
Nije prošlo puno vremena a redare su donele gazda Kokanu spisak i on je počeo da nas proziva po imenima i raspoređuje. Magi, Vd i Pečar su dobili da prevode Musolinija i Kurjanoviča, Sonja i ja smo dobili da buemo lični animatori gazda Kokana, Đile i Gile su dobili dizajn propagande, ostali su bili raspoređeni po proizvodnji, štamparijama, kuhinjama... Jedino Firči nije bio kvalifikovan ni za šta i on je poslat da bleji sa Božom i da mu preko kasetofona pušta četničke pesme, jer je to ovaj obožavao. Zavijao bi od radosti i igrao u krug.
Dani su prolazili, a mi smo učili, radili i doprinosili PSPŠ-u. Svake večeri gazda Kokan bi nam dao horsa i džanka. Nama, koji smo bili zaduženi da ga animiramo, davao je džanka i preko dana i uveče. Jednoga dana shvatio sam da Firči spava na poslu i da Boži pušta uvek jednu te istu kasetu, i da je vuk postao malo smoren. Primetio je to i gazda Kokan i te večeri nije dao Firčiju ni džanka ni horsa. "Ta ja se ionako foliram da se drogiram iz ljubaznosti, da vas ne bih uvredio. Ako zaista hoćete da me platite, platite mi standardnu dnevnicu, to bi mi značilo, a vi ne biste osetili." - obrati se Firči bojažljivo. "Kako te nije sramota da pomisliš da treba da ti platim rad. Tebi treba da je čast što si ovde, što me poznaješ i što se borimo na istoj strani. Ispao si žešća cava!" - povika gazda Kokan, sobali Firčija na zemlju a zatim ga uhvati za kosu kako bi ga ponizio pred svima nama. "Cava znači tražiti dnevnicu, cava znači ne džankirati se. Ali nije Firči najveća cava ovde. Postoji ovde još veća cava među vama!"- grmeo je gazda Kokan. Goreli smo od želje da saznamo ko je veća cava od Firčija, ali smo se malo i pribojavali. Tenzija u vazduhu je rasla. "Najveća cava"- ljutito je nastavio gazda Kokan -"među vama je Sonja Savić. Ona neće da radi ništa teško, a uzima malo po malo džanka i od mene i od drugih. Ona je došla da se ovde drogira a ne da duhovno napreduje." Gazda Kokan je držao glasnu i ljutitu pridiku svima nama držeći za kosu Firčija koji je ležao na zemlji uplakan: "Ponavljajte za mnom sada, braćo i sestre rokeri. Odbacujem mediokritetstvo kao vrhovništvo, odbacujem i borim se protiv onečovečenih, obezduhovljenih, razbraćenih, raskumljenih, neposta i sličnih duhovnih konstelacija. Možda smo ćutolozi, ali naš zid tišine zaziđuje sve šabane"
Sonja je ustala i klekla pred gazda Kokana, dok je ovaj i dalje držao uplakanog Firčija za kosu. Dao je Sonji znak da ustane i naredio joj da ošamari Firčija zato što je Hrvat. Sonja je tako učinila i bilo joj je donekle oprošteno.
Međutim, Kokanova žena Jelena je shvatila da Firči nije baš čistokrvni Sbin i pitala svoga muža:
-Gde nađoste ovog Hrvata? Šta ćete sada sa njim? Ako ostane uništiće nam srpsku esenciju!
Držeći Firčija za rep, gazda Kokan reče svojoj ženi koja mu je rodila devetoro dece:
-Slušaj, ako ti nešto ne odgovara sve znaš: Moja avlija - tvoja kapija! Fece ostaje ovde.
Tada sam shvatio da sam bio prestrog prema Firčiju i da je Sonja Savić zaista veća cava od njega.
-----------
*kratak odlomak iz neobjavljenog posthumnog autobiografskog romana Milana Mladenovića pod nazivom DEČAK I GAN U VODI
U današnje vreme, ako si rok zvezda i imaš devojku ili ženu, mnoge devojke će nastojati da joj preotmu to mesto, čak i ako je uopšte ne poznaju. A ako je i ta tvoja devojka talentovana i popularna rokerka, onda ostale kao harpije nasrću, naročito one neostvarene umetnice. Nekad mi se zapravo čini da me slabiji pol ni ne primećuje, ali kada me vide sa Magi, furaju na mene kao omađijane. Bio je vedar, ali prohladan novembarski dan. Vd, Magi i ja smo smućkali džanka i horsa što nam je ostalo i pukli se. To me je dovelo u raspoloženje za neku džemku, ali Magi i Vd nisu hteli da čuju. "Šta će nam muzika sada, kada gledamo Muzičku slagalicu?", siktali su na mene. Šta ću, ja nabacim rokerku na sebe, đitru na leđa i uputim se u BIGZ kod Lame na džem sešku.
Oštar vetar mi je šamarao lice dok sam džankiran lebdeo ka BIGZ-u. Čini mi se da sam i doleteo do šestog sprata, bez upotrebe lifta i sa entuzijazmom sam se kretao ka Zmajevom gnezdu, kada sam prvi put ugledao nju, Gabrielu.
Frizura joj je bila urbana, moja matora bi rekla, tifusarska, garderoba malo štrokava i vrećasta, crno ispod noktiju... Sedi na podu i puši u zanosu. Jasno je da je umetnica, jasno je da je iz Beograda, jasno je da je iz gradske priče. Videvši me priđe mi i toliko me snažno zagrli da sam morao da je odgurnem i bacim. Ustane ona, i ponovo mi priđe. Guta me očima i smejulji se.
Pričala je o sebi, umetnosti, šabanima, posledicama otomanske okupacije. Pričala je sa žarom prave umetnice dok se oko nje širio taj dobro poznati zadah onoga ko hvata zmajeve. Tek je bila napunila četrdeset, i kao i svi mi, nije imala pojma šta će sa sobom. Znala je samo da se protiv šabanizma mora nešto preduzeti.
Saznao sam i da živimo dosta blizu i da idemo na istu šemu u Barajevo. Nije bila lepa, a ni privlačna, ali je bila urbana i prezirala je komunjare.Još kad reče da ima malo horsa i da možemo da se puknemo kod nje u ateljeu, nisam mogao da odbijem.
Idemo tako ulicama, ona ne prestaje da priča viceve o Ciganima, insistira da me drži pod ruku. "Nemoj tu ruku, tu mi je vena prsla" - kažem joj. Ona ne čuje šta joj pričam, stisla inficiranu venu, ne prestaje da priča viceve, kikoće se sama sa sobom i guta me očima. Da nisam na horsu, bilo bi me malo blam, ovako, nije me bilo briga.
Kada smo stigli kod nje u atelje, tamo je već sedeo neki brka i glasno sam sa sobom razgovarao o Endiju Vorholu i Salvadoru Daliju. Atelje je bio prostran i bio je podeljen na nekoliko prostorija. Bilo je jako prljavo. Bio sam zadivljen činjenicom da Magi nije najprljavija osoba na svetu. Seo sam sa brkom, a Gabriela je otišla u jednu od susednih prostorija. Brka je isto prezirao šabane i borio se protiv šabanizma. Iznosio je zanimljive teze o bodljikavoj žici oko Beograda, o elektrošokovima kao načinu zastrašivanja seljobera, o tome kako se za vreme nemačke okupacije znao red, uprkos svemu tome, meni su njegovi brkovi delovali šabanski. Nisam mu to, naravno, rekao. Čekao sam Gabrielu da se vrati pa da se puknemo. Vrata od sobe se otvoriše i pojavi se ona, u helankama i tunici, sa štiklama tankim poput igle. Neuspešno simulirajući ženstvene pokrete, prigušila je svetla i počela da pali sveće. I u tom polumraku videh da je Gabriela, bogami, guzara.
"Mače, nadima mi se" - kroz brkove ljubomorno procedi brka, a ona se hladno nasmeja i priljubi se uz mene na sofi i iz dekoltea izvadi kesicu punu horsa. "Kuvamo?"-upita. I brka i ja klimnusmo glavom u znak odobravanja. Dok je mlela hors jednom rukom, masirala mi je slabine drugom. Brki se to nije svidelo, pa je rešio da okrene na šalu, te poče da priča viceve: "Zašto se Džej bavi pevanjem? - Zato što nije mogao da dosegne do trafike." Ona izbaci jedan lažan kikot, on zasuče brke. Blaga neprijatnost u vazduhu. Ganovi se hlade. "Ja volim mlak gan, nemoj da mi se suviše ohladi" - rekoh, "Razumem i nije mi teško" - ko iz puške odgovori ona. To mi se svidelo. Insistirala je da me onda pukne. Vene su mi bile raspadnute i bilo me je malo sramota, ali videh onda da ni njen vaskularni sistem nije bio u boljem stanju, i zato se bola direktno u srce. Brka se bo u facu, u neku venu ispod brkova. Sve je počelo da dobija smisao. A ja sam počeo da razvijam simpatije prema toj fizički nesimpatičnoj ženici. Dugo smo još sedeli u noć i razgovarali o gradu i sceni. Brka nije hteo da nas ostavi nasamo, a Gabriela bi se trljala o moje slabine kad god ne bi stondirala. Otišao sam u zoru. Magi i Vd nisu ni primetili da sam igde otišao. Legao sam u krevet i mislio o Gabrieli. Kako su samo šarmantni ti njeni prljavi nokti, kako ona samo otmeno ali i mladalački puši te cigarete, kako se samo slatko kikoće kada priča viceve... Nadao sam se da ćemo se sresti ponovo, jer se zbog Magi nismo mogli čuti telefonom.
Nekoliko večeri kasnije, sreo sam u Sremskoj Olju Bećković i krenuli smo zajedno na Demiju. Olja je, kao i svaki put kad bismo se sreli, žalila što nije došla na žurku, te noći kada sam se smuvao sa Magi. "Da sam došla te noći, ti bi sada bio moj dečko" - kroz seksi smeh je dobacivala. Magi je, istini za volju, bila jako ljubomorna na Olju. Znala je za Oljina osećanja prema meni i nije blagonaklono gledala na moje susrete sa Bećkovićevom. Olja je te noći izgledala super. Duga kosa joj je padala preko leđa, a divna brazda je delila njene sike. Kratka crna suknja od skaja samo što nije pokazivala ribicu. Atmosfera na Demiji vesela. Svira Električni orgazam. Cirkamo pićence i smejemo se, kad primetim Gabrielu kako ide prema nama. Sama. U momentu mi sine ideja i šapnem plan Olji koja me skapira brzo kao munja i kaže: "Sve za tebe, Miki!"
Već sledećeg trenutka ljubimo se Olja i ja. U usta. Jezikom. Strastveno. Nailazi Gabriela i zastaje i gleda u nas. Ne smem da je gledam da ne ukapira igru. Ljubim se sa Oljom još par minuta na sred Demije. Ovakvo ljubljenje grad ne pamti. Olja ima šlifa, nije nevinašce. Kad smo završili, svi aplaudiraju. "To kume!"-čuje se negde iz gužve.
Na izlazu iz Demije stajala je ona, Gabriela, i čekala me. Nije to rekla, ali sam znao da je tako. Kako sam je prišao, tako me je privukla k sebi i gurnula jezik u usta. "Imam za taksi, idemo kod mene u atelje" - bez oklevanja reče.
Ponovo prljavi atelje. Roknuli smo se. Dobar hors. Skinuli smo se goli. Kleknula je ispred mene i stavila ga u usta. Morala je malo da pripomogne tim prljavim prstićima. Draži me i gleda me u oči. "Vidim ja, Gabriela, ti si diplomirala seks" - našalih se. "Večeras ću da specijaliziram" - dodade ona. Milujem je, stiskam joj dude i ljubim guzu. Malo je prljava. Nije problem, navikao sam na to sa Magi.
"Ovo je kao najlepša solaža, a mi smo kao dva rok delfina", pomišljam dok se uvijamo u strasti. Šutka delfina tačnije. Ulazim u nju, šapućem joj bezobrazluke na uvce, sa malo seljačkim naglaskom da je zasmejem. Ona se smeši i stenje. Sve je bilo kao rapsodija dok nije kihnula i ispljunula krvav zub na moj stomak. Zastao sam, nisam znao šta ću. Ona se snašla, dobro se dosetila. Vratila je taj zub u usta, a onda ga jezikom gurnula u moja usta. U tom ljubavnom zanosu, taj zub je kao bonbon prelazio preko naših razigranih jezika iz usta u usta. Nikada tako nešto nisam ni čuo ni doživeo.
Pred zoru sam se spremao da odem kući, ali smo se dogovorili da zajedno idemo na Giterijadu u Zaječar.
Došla je i Giterijada, i Gabriela i ja stigosmo u Zaječar. Ovde veselje, haos, svira rokenrol. Gabi otkačila potpuno. Obukla je suknju-pantalone i rokerku sa resama. Igra u transu, guzica ko doboš. Gile i Đile mi iz gužve namiguju, i pokazuju palčeve u znak odobravanja. Firči se pravio da me ne poznaje.
Meni je ovo deseta godina na Giterijadi, ali Gabrieli je prvi put. Odlazimo kod gazda Velje, kod koga noćim svake godine. "Čiča, doveo sam devojku!" - vičem ja gazdi. "Ako, ako deco. Bogu hvala." - odvraća stari dobričina sa kokardom na šajkači.
Popodne, velika vrućina, skoro svi ukućani spavaju, a ja sa Gabrielom obilazim štale. Vidimo rasnog bika, a Gabriela mu fiksira velika jaja, nedaleko je i ždrebac-pastuv. Gabriela nesvesno radi usnama i trlja mi se o slabine. Izlazimo iz štale i začas se skinemo goli i odemo u seno. Surduknem joj ga otpozadi. Miriše seno. Romantika. Arhaičnost. Dudla mi klip kao da ga nikad videla nije. Slatko joj. Istresao sam ga i po njoj i po senu.
Voleo sam kod Gabriele što, za razliku od Magi, nikad nije svršila. Nije insistirala na tome. Važan sam bio ja. Toliko mi je bilo lepo da sam poželeo da je oplodim.
Izlazimo predveče i naletimo na brku. Ona sramežljivo spusti glavu. "Sad ti je bolji njegov tvrd kurac, nego da te ja šašoljim mojim mlitavim. Kurvo! - zasikta brka. Meni krv proključa. "Tako se ne razgovara sa slabijim polom", odbrusih mu i pljunuh ga u brk. Gabriela mu pokaza srednji prst i odosmo u gužvu u rokenrol.
Dok smo se probijali kroz gužvu shvatio sam da nije bilo Olje Bećković, mi verovatno sada ne bismo bili zajedno na Gitarijadi. Olja mi je pomogla kao da mi je rod rođeni jer da nje nije bilo ne bih osvojio Gabrielu. "To Oki, to Miki" - trijumfujem u sebi.
Sad bih da vam ispričam priču o tome kako smo
smislili naziv za naš bend. Opšte je poznato da je Katarina II ime
Gagijeve nesuđene devojke. No kako Gagi, iako je uzimao dosta horsa,
ipak nije uspeo da se odupre iskušenjima i pokazivao toleranciju prema šabanima, izbacili smo ga iz benda i odlučili da smislimo neko novo ime za bend.
Bili smo odlučni u tome da ime benda mora da bude totalno antišabansko i
antinarodno, nešto gotovo arijevski, ali ipak ne vojnički jer to
podseća na komunjare.
Magi je predložila "Gradska priča" i "Lili
Marlen" ali se brzo osujetila, jer na džanku nije mogla biti toliko
kreativna kao na horsu pa je odustala od tih ideja. Vd je predložio
nekoliko "Saša Popović-Gej", "Grandoubice", "Šabani, samouništite se",
"Lepa Brena lepo gori", no kako se mnogo raspadao od side, morali smo da
ga ubrzo izbacimo iz benda, jer mu je koža otpadala na probama. Dok smo
čekali Firčija da dođe, Magi se setila kako bi bend trebalo da ima
žensko ime, jer treba ohrabriti žene da ne budu šabanke. Magi je jednom
čitala neku knjigu od Dostojevskog i mnogo joj se svidela ta elita
carske Rusije. Pečar i ja, smo kao veliki Rusofili to morali da
prihvatimo, i konačno smo odlučili da se bend zove Ekatarina Velika ili
skraćeno EKV.
Zanimljivo je da je Firči dobio batine na putu od izvesnog Sinistera, manekena Bigza, što svira bubnjeve u svim bendovima.
Sigurno se pitate koji je bio moj predlog za ime benda...
Moj ljubak predlog je bio "Cincar Marković"
