"Ako hoćeš da preživiš smak sveta, ti onda idi na Rtanj" - kaže stara mudrost. A kako preživeti šabaniste, sivilo i komunizam devedesetih nijedna mudrost nije otkrivala.
Tih devedesetih...
Pao je zid...
Zavesa se digla...
Sunce je zasijalo...
U rokerskim krugovima po Beogradu uveliko se govorilo i prepričavalo o fenomenu gazda Kokana sa Rtnja, koji je primao beogradske rokere kod sebe na imanje, što zbog rehabilitacije, što zbog edukacije u borbi protiv komunaca i šabana. Kako je Magi još početkom osamdesetih postala ozbiljna vernica, devedesetih je znala o pravoslavlju isto koliko i Patrijarh, ali je za razliku od Patrijarha, znala ponešto i o alternativnoj religiji, medicini i filozofiji. Iz dana u dan, sve više je insistirala da svi đuture idemo kod gazda Kokana, stondirajući i kljucajući je buncala o tome, a kada je jednom prilikom završila na odeljenju za reanimaciju u Urgentnom centru, prve reči su joj, kada se probudila iz kome, bile Kokan i Rtanj. Shvatio sam da je to sve od velikog značaja za nju i rešio da nagovorim ekipu da za Magin rođendan svi zajedno odemo na Rtanj kod gazda Kokana.
Sveže martovsko jutro. Koračamo urađeni Magi i ja, ubrzanim korakom. Došao je dan. Idemo na Rtanj. Parking iza Sava Centra. Beogradski rokeri se gužvaju oko crnog autobusa sa ćiriličnim natpisom SRPSKA PIRAMIDA PROTIV ŠABANIZMA. Magi se raznežila.
Od naših, prvi smo stigli Magi i ja. Pečar, Vd i Čavke su se pukli nekim lošim horsom i nisu mogli da drže otvorene oči, pa su zvali Sonju da im nacrta oči na kapcima. Tako urađeni i ograničenog vida rešili su da se trkaju. Sonja je kaskala za njima i vukla Gileta i Đileta. Firči je došao poslednji i bio prilično nevoljan. Istini za volju, jedva smo ga ubedili da krene sa nama.
Vođa puta je trebalo da bude Bora Čorba, ali se on toliko uroljao, da su mu izanđali sfinkteri popustili skroz, te se uneredio po Oliveru Mandiću, Džeju i Arkanu. Umesto Bore, vođa puta je bio Nebojša Krstić, a spomenuta četvorka je otišla u hotel Intercontinental da se opere. Laknulo mi je kada sam video Džeja da odlazi jer Magi nije baš volela Cigane, a u ludilu droge dok je bila trudna i pucala se u pupčanu vrpcu je umislila da joj je beba poslala poruku da je Džej Jevrejin, a Jevreje je baš mrzela.
Krstić je puštao dobar gitarski zvuk tokom celog puta. Na toj listi autobuske vožnje našle su se numere jedne Dženis Džoplin, Džimija Hendriksa, Stounsa, Nirvane, Čorbe, Ritma Nereda, a kada je Krstić pokušao da nam pusti Sunny Day Real Estate, Magi je dobila napad intenzivne mržnje prema homoseksualcima i izgrizla Krstića po obrazu. Osim ovog incidenta, put je protekao prijatno i bezbedno.
Impozantno imanje gazda Kokana odisalo je evropskom otmenošću, ali i srpskim gostoprimstvom. Od kada se vratio iz Republike Srpske Krajine, gazda Kokan je hodao u povijenom položaju a štap mu je postao nerazdvojni drug. Spljošteno stopalo i trnje pod noktima i dalje je ovog dobričinu podsećalo na Balvan revoluciju, na trenutak kada se noseći balvan za barikade zapričao sa Dobricom Erićem i jednostavno ispustio taj isti balvan na sebe.
Gazda Kokanove redare su spremile ručak koji je ovaj podelio nama, a džank i hors smo poneli sami od kuće. Ručak je otvorio malim, ali prikladnim govorom:
"Mnogi kažu da je ovo što ja zastupam fašizam. Šta to mene vuče ka fašizmu? Još od mladosti sam bio sklon naglim političkim preokretima. Ljotićev ZBOR nije bio dovoljno suštastven za mene. Kažu da sam fašista, a pomogao sam jednom komunisti. Čak i jednog Ciganina nisam ubio, a mogao sam. Oskar Davičo je ubio tri srpska pesnika Branka Miljkovića, Lazara Vučkovića i Blaža Šćepanovića. Poslednja dvojica su bili sa njim na čamcu, a jedino je Davičo znao da pliva, a čamac se, gle čuda, po mirnom vremenu, prevrnuo, spasio se jedini plivač, a na dnu jezera pronađeni su zagrljeni neplivači Lazar Vučković i Blažo Šćepanović. Ničeg homoseksualnog nema u tome!
Braćo i sestre, rokeri i rokerke, mi danas imamo mnogo ozbiljniji problem od komunizma, mi se danas, nažalost suočavamo sa šabanizmom, koji za posledicu ima homoseksualizam i Grand. Moramo se ujediniti i svim silama se suprotstaviti takvom jednom trendu. Uz moj Piramida Sistem Protiv Šabana, skraćeno PSPŠ, i kratku obuku bićete u mogućnosti da se pod svetlostima velegrada borite sa šabanima i pobedite. Imamo podršku od rokera iz Češke i Ukrajine.
Sada ćete mi, braćo i sestre, na papiru napisati vaše ime, prezime, obrazovanje i zanimanje, a onda ćemo obedovati zajedno. Nakon ručka ću vam pokazati spavaonu i ostale zgrade, po kojima ćete biti raspodeljeni u odnosu na delatnost i gde ćete doprinositi našoj borbi protiv šabanizma. Komponovanje, pisanje, prevođenje, dizajn - naći ćete način da doprinesete. Svake večeri u 20 časova, rad se obustavlja i srećemo se ovde za velikim stolom. Horsa, džanka i džibre će uvek da bude za sve. To vam ja domaćinski garantujem. Živeli!"
Pored velikog drverta u centru dvorišta bio je privezan vuk Boža. Božu je gazda Kokan našao kao povređeno štene, usvojio ga i dresirao. A kada je ovaj porastao i dobio impresivnu lepotu i veličinu, dobio je i mesto u sredini dvorišta, u krošnji velikog hrasta, gde se i gazda Kokanov sto nalazio. To je bila njegova letnja kancelarija. Pod tim hrastom i za tim stolom gazda Kokan je svršavao poslove, primao posete, izdavao naređenja, plaćao i naplaćivao, kafenisao, rakijao, a Bogami i decu pravio. Boža je preko dana bio vezan, a u prvi sumrak bio je puštan da čuva kuću, dvorište i one koji su se zatekli u njemu. Gazda Kokan je Božu naučio još i da sluša rokenrol i napada šabane i Cigane. Zaklao bi par šabana na poselu, a onda je tužno gledajući gazda Kokana, trpeo grdnju pred komišijama, znajući da mu je glava sigurna dok god mu je gazda živ i zdrav.
Nakon ručka svi smo bili u krizi i morali smo hitno da se puknemo. Saopštili smo to gazda Kokanu i on je pokazao puno razumevanje za nas, ali samo tada, jer još nismo dobili zadatke. "Kada budete bili raspodeljeni po odeljenjima i zadacima, džankiranje ću kontrolisati isključivo ja." - nasmejano je nastavljao naš domaćin.
Nije prošlo puno vremena a redare su donele gazda Kokanu spisak i on je počeo da nas proziva po imenima i raspoređuje. Magi, Vd i Pečar su dobili da prevode Musolinija i Kurjanoviča, Sonja i ja smo dobili da buemo lični animatori gazda Kokana, Đile i Gile su dobili dizajn propagande, ostali su bili raspoređeni po proizvodnji, štamparijama, kuhinjama... Jedino Firči nije bio kvalifikovan ni za šta i on je poslat da bleji sa Božom i da mu preko kasetofona pušta četničke pesme, jer je to ovaj obožavao. Zavijao bi od radosti i igrao u krug.
Dani su prolazili, a mi smo učili, radili i doprinosili PSPŠ-u. Svake večeri gazda Kokan bi nam dao horsa i džanka. Nama, koji smo bili zaduženi da ga animiramo, davao je džanka i preko dana i uveče. Jednoga dana shvatio sam da Firči spava na poslu i da Boži pušta uvek jednu te istu kasetu, i da je vuk postao malo smoren. Primetio je to i gazda Kokan i te večeri nije dao Firčiju ni džanka ni horsa. "Ta ja se ionako foliram da se drogiram iz ljubaznosti, da vas ne bih uvredio. Ako zaista hoćete da me platite, platite mi standardnu dnevnicu, to bi mi značilo, a vi ne biste osetili." - obrati se Firči bojažljivo. "Kako te nije sramota da pomisliš da treba da ti platim rad. Tebi treba da je čast što si ovde, što me poznaješ i što se borimo na istoj strani. Ispao si žešća cava!" - povika gazda Kokan, sobali Firčija na zemlju a zatim ga uhvati za kosu kako bi ga ponizio pred svima nama. "Cava znači tražiti dnevnicu, cava znači ne džankirati se. Ali nije Firči najveća cava ovde. Postoji ovde još veća cava među vama!"- grmeo je gazda Kokan. Goreli smo od želje da saznamo ko je veća cava od Firčija, ali smo se malo i pribojavali. Tenzija u vazduhu je rasla. "Najveća cava"- ljutito je nastavio gazda Kokan -"među vama je Sonja Savić. Ona neće da radi ništa teško, a uzima malo po malo džanka i od mene i od drugih. Ona je došla da se ovde drogira a ne da duhovno napreduje." Gazda Kokan je držao glasnu i ljutitu pridiku svima nama držeći za kosu Firčija koji je ležao na zemlji uplakan: "Ponavljajte za mnom sada, braćo i sestre rokeri. Odbacujem mediokritetstvo kao vrhovništvo, odbacujem i borim se protiv onečovečenih, obezduhovljenih, razbraćenih, raskumljenih, neposta i sličnih duhovnih konstelacija. Možda smo ćutolozi, ali naš zid tišine zaziđuje sve šabane"
Sonja je ustala i klekla pred gazda Kokana, dok je ovaj i dalje držao uplakanog Firčija za kosu. Dao je Sonji znak da ustane i naredio joj da ošamari Firčija zato što je Hrvat. Sonja je tako učinila i bilo joj je donekle oprošteno.
Međutim, Kokanova žena Jelena je shvatila da Firči nije baš čistokrvni Sbin i pitala svoga muža:
-Gde nađoste ovog Hrvata? Šta ćete sada sa njim? Ako ostane uništiće nam srpsku esenciju!
Držeći Firčija za rep, gazda Kokan reče svojoj ženi koja mu je rodila devetoro dece:
-Slušaj, ako ti nešto ne odgovara sve znaš: Moja avlija - tvoja kapija! Fece ostaje ovde.
Tada sam shvatio da sam bio prestrog prema Firčiju i da je Sonja Savić zaista veća cava od njega.
-----------
*kratak odlomak iz neobjavljenog posthumnog autobiografskog romana Milana Mladenovića pod nazivom DEČAK I GAN U VODI
Нема коментара:
Постави коментар