Feljton: DRUGI TITOV DOLAZAK (3.deo - MIGRANTI)

Beograd 23.07.2020.

06.00 ujutru 

Vreli letnji zraci obasjavali su znojavu ćelu Pavla Bihalija. Prethodni dani bili su mučni za njega - nestao je internet, izgubio je i funkciju i kanal za komunikaciju, ali ono što ga je najviše zabrinjavalo je što je izgubio kontakt sa svojom publikom, svojim vernim pratiocima. Uveče bi zaspao nervozan i zabrinut, a budio se uplašen u znoju. Ali ovaj dan je bio drugačiji. Ovaj dan je bio poseban. Za ovaj dan se spremao, ulagao krv, sreću, suze i znoj. Na teren je poslao svoje obučene golubove, svi su se vratili sa potvrdnim porukama. Okupljanje je u 10.00 u parku Luke Ćelovića. Obukao je svoju crnu LEVIJATAN majicu, u džepove spakovao suzavac, skalpel, nož i bokser, a zatim se uputio ka Zoološkom vrtu u izvidnicu i pripremanje terena. 

08:00 ujutru

Veselo koračajući Kosovskom ulicom Saša Radulović je pratio sam sebe na gitari dok je pevušio pesmu To rade grupe S.A.R.S. A-mol, D-mol, A-mol, D-mol, A-mol, E-dur, A-mol. Iako izmoren od višednevnih protestnih aktivnosti ali i intenziteta političkih i društvenih zbivanja, pun elana ušetao je u BENU apoteku, gde su noć proveli Magi, Sonja, Milan, Čavke, Vd i Pečar.

- Hajdemo ikone beogradskog andergraunda, idemo da ispisujemo nove stranice naše istorije! Spakujte narkotike koji su vam neophodni, moramo da pokupimo i demonstrante koji sede ispred Skupštine i čitaju! - zapaljivo je izlagao Radulović.

- Vidi Radule, pored toga što smo cele noći eksperimentisali sa svim supstancama koje smo našli ovde u apoteci, pored toga što se Sonja bola u oči i sada ne vidi ništa, nadasve sam zabrinut za Magi. Već dva dana kuršlusira. Čini mi se i da većinu vremena i ne čuje. Sitne varnice joj izbijaju iz nogu a iz njenog tela kao da se čuje zvuk modema, iako interneta nigde nema. Ako nije problem, mi bismo da danas iskuliramo ovde u apoteci, skuvamo još malo džanka da se oporavimo. Mislim, ako nije problem. Ljacise su svuda, ono, ovaj grad je počeo da nas laže… - obrazlagao je Čavke, u pokušaju da se pobuni.

- Slušajte me dobro! Idemo sada da rešimo jedan veliki problem, nacionalni problem, ali pre svega veliki problem ovog grada, grada koji je nekada bio suveren i koji će biti suveren ponovo! Idemo da zajedničkim snagama podupremo ovu veliku akciju, a onda ćemo na deep webu naći rešenje za vas. Verujte mi, nećete još dugo biti hologrami, đavolje prikaze, bićete ponovo živi ljudi od krvi i mesa, ponovo ćete puniti Akademiju, ma napunićete i baštu SKC-a. Verujte mi, ja sam inženjer! - poentirao je Radulović i pomogao im da se spakuju i krenu.

Kod skupštine su, kako je već najavljeno, podigli na noge demonstrante koji su sedeli i čitali i zajedno sa njima, gazeći preko stotina mrtvih i teško bolesnih, krenuli ponosno u marš ka Savamali.

09.00 ujutru

Sa Slavije je, Nemanjinom ulicom ka Savamali, krenula mnogobrojna povorka koju je predvodio monah Antonije, kadeći prisutne suzavcem. Sledili su ga vernici i narodne patrole, članice udruženja Pravo na izbor, Boris Malagurski za kojim je držeći ga za rame posrtala MC Sajsi sa jednom slomljenom štiklom, kojoj se šminka bila potpuno razmazala jer su blokovi plakali od suzavca, kao i mnogi nezavisni demonstranti koji se nisu slagali sa mirnim vidom protesta #protivdiktature . 

09.30 ujutru

Dok se masa polako okupljala u parku Luke Ćelovića, desetak korpulentnijih aktivista rastrčalo se po okolnim ulicama i prihvatilištima kako bi izvršili građanska hapšenja i privođenja migranata. Ovu opsežnu akciju svojom kamerom beležio je i uživo prenosio Dejan Petar Zlaja. Oduševljeno je trčao za akterima, drsko rezao kadrove i, u gotovo poetskom zanosu, komentarisao akciju. Od mnogih učesnika i prolaznika je dobio kompliment da je prevazišao Mašana Lekića.

- Čekajte, čekajte polako, da stignem da snimim hapšenje, ju evo ga i brat Nogo, čekajte, ispraznila mi se baterija na gimbalu! - unezvereno je sipao Zlaja, držeći jednom rukom pljeskavicu iz koje su se prosipali prilozi svuda oko njega.

- Jebalo te gimbalo! - promrsi Srđan Nogo vadeći jednu tamnoputu ženu iz kljuse za medveda koju je postavio ispred Ekonomskog i stavljajući joj čupave ružičaste lisice na ruke.

10.00

Stotinak građanski uhapšenih migranata se su u strahu i neverici pribijali jedni uz druge i pokušavali da naprave štit za nejač. Okupljena masa je počela polako da ih izgurava iz parka na ulicu gde je čekao parkiran vozić Ćira kojim je upravljala Mila Alečković.  

- Utovaraj! - dreknula je Mila, a masa je sa svih strana počela da vuče ali i ugurava uhapšene migrante u Ćirine vagončiće. Poneki migranti su pokušali da pobegnu ili čak pruže otpor. Udarcima i tupim predmetima su onesvešćivani, a zatim ubacivani u vagone.

Monah Antonije je izmrvio nekoliko hedova vutre, zamešao sa suzavcem i tamjanom i sunuo u kandilo. 

- Ovaj grad će ponovo bacati svetla daleko! - uzviknuo je ushićeno monah i poveo kolonu ka Zoo vrtu - Vrtu dobre nade. Iz njegovog kandila počeo je da kulja gust dim, a dva momka su mu dodala još četiri baklje. Šta drugo reći osim - pravoslavni spektakl! 

Sa strane su istupili dobošari u dva reda i zabubnjali, a Antonije je otpočeo demonstraciju do sada neviđene molitvene koreografije. Brejkovao je sa bakljama, vrteo se na glavi, kadeći okupljene uz pomoć svojih nogu. Milan Mladenović je sa Ćirinog krova u loopu pevao refren pesme Ti si sav moj bol.

Migrante koji su koji su iskakali iz vozića, masa je udarcima dočekivala i vraćala u vagone. Ista sudbina je zadesila i one koji su iz vagona nevoljno ispadali.

-Proleće na moje rame sleće, đurđevak zeleni… - povede u suzama pesmu jedan od putnika iz vozića videvši šta se sprema, dok je tek nekolicina migranata spremno dočekala: - Evo zore, evo zore...

Na ulazu u Vrt dobre nade povorku je dočekao Pavle Bihali u svečanom raspoloženju. Mila je Ćiru parkirala na mesto označeno pravoslavnim krstom. Na levu šaku je navukao bokser dok je desnom vrteo nož.

- Molim za tišinu i malo pažnje! - pokušao je da umiri okupljene Pavle Bihali kuckajući nožem o bokser, a zatim otpočeo svoje svečano obraćanje okupljenima koji su i dalje pristizali u velikom broju. - Kao što znate, moja velika inspiracija su životinje, i zato bih baš danas i ovde da posebnu zahvalnost i poštu odam majmunu Samiju, koji je bio moj mentor i saborac, koji me je inspirisao da se borim protiv komunizma. Slava mu!

Okupljena masa je oduševljeno pljeskala i asinhrono ponavljala - Slava mu!

- Zato! - prekinuo je Pavle reakcije oduševljenja - Zato smo danas ovde, jer će nam životinje pomoći da rešimo ovaj veliki problem koji su nam komunistički teroristi ostavili u nasleđe još od takozvanih nesvrstanih. Danas će nam dobre životinje pomoći da rešimo problem migranata! 

Navukao je bokser, fiksirao nož i vrisnuo:

- BEOGRAAAD!!!

A zatim jurnuo ka voziću i preklao migranta koji je u polusvesti visio kroz prozor. Okupljeni su obraćanje pozdravili urlicima i krenuli da čupaju migrante iz voza, da ih seku, udaraju, vade im oči i razvlače po Vrtu dobre nade. Magi je zgrabila jedno dete, zubima mu je iščupala grkljan, a onda je Sonja otela telo od nje i nastavila da sisa krv iz rane. Neki Kurdi su živi davljeni u bazenčiću kod nilskog konja, neki Pakistanci su završili u terarijumima sa zmijama, a neke Alžirce su bacili vukovima. Saša Radulović je sakupljao razbacane delove tela kao i leševe onih koji su se u voziću ugušili, Hana Adrović mu je pomagala da s njih poskidaju nakit, a zatim su ih zajedno odvlačili lešinarima.

 

Nekoliko jezidske dece su bacili aligatoru Muji, živoj legendi Vrta dobre nade.

- Kakva ironija! - kljucala je Sonja sa špricom u sisi iz koje je curio hologramski gnoj. - Muja jede male Muje! Jel to onda znači da je Muja kanibal? - mudro se zapitala naglas, a zatim se bez svesti smandrljala u lokvu sa fokama.

- Kupačice moja! - reče razdragano foka i glavom nabaci loptu Sonji, koja nije reagovala jer je bila doživela plavi ekran i kuršlusirala.

Tokom dva sata koliko su trajale krvave orgije Milan se ponašao kao neki vaporwave gif: gličovao je, pojavljivao se, treperio i nestajao, i sve vreme pevao isto. U čitavom haosu niko nije primetio da je on upao u loop. Skoro niko, zapravo. Jefta je ceo krvavi pir posmatrao iz prikrajka i vrebao Milana. Držao je elektrošoker u rukama i čekao priliku da ga uhvati, šokira i produži trajanje perioda u kom mu je telo prisutno u ovoj realnosti, materijalnom svetu. Uspeo je da ga ščepa i ušokira kod Palmine žirafe, ali je Milan postao polusvestan i pokušao da utekne Jefti. Ganjali su se sve do Bajloni pijace gde ga je Jefta konačno stigao u ribarnici i ubacio u akvarijum, u kome je zbog kratkog spoja Milan spržio ostale ribe i napravio riblju čorbu.

- Vi možete da uzmete akvarijum i da napravite od njega riblju čorbu, ali ne možete od riblje čorbe da napravite akvarijum... Skuvali ste ribe - gotovo je! To je istorija! - prisećao se Jefta besede u Zoranovu čast koju ga je pretpostavljeni Mijatović naterao da nauči za prvi Dan Službe nakon ubistva premijera, i dodao više onako za sebe - Ma jebem li ti mater i tebi baš! - ne znajući više ni sam da li misli na Milana, Zorana ili svog smenjenog šefa.

Feljton: DRUGI TITOV DOLAZAK (2. deo)

Beograd, 24.07.2020.

Oko 6.30 izjutra, težak mamurluk probudio je Jeftu u njegovoj kolibi na Banjici. Dve prazne flaše Rubinovog Vinjaka ležale su na podu pored kreveta. Na malom ekranu portabl televizora išao je samo šum.
U pokušaju da odagna bol u slepoočnicama, Jefta je sebi udario dva šamara, a zatim sa noćnog stočića pored kreveta uzeo ličnu kartu Marinike Tepić, samleo peticu spida, izvukao lajnu, i sjurio sve u levu nozdrvu. Bacio je još jednom pogled na razbacane fotografije Druga Starog po podu i odjurio u šumu.

Tek oko podne Vd i Pečar su uspeli da u razvaljenom i poharanom Alonsu nađu nekoliko kesica limuntusa, a onda su otišli do Skupštine da se puknu džankom koji su završili od Saše Radulovića. Džank je bio toliko jak da su se ustondirali više od građanske frakcije demonstranata. Nisu mogli da sede sa njima - morali su da legnu.

U isto vreme je dr Nestorović u Vinči pokupio novi kontigent radioaktivnih programiranih bakterija, virusa i nanočestica, sve to smešao sa CS gasom i roknuo u atomizer koji je prikačio za svoj kvad. Skinuo je majicu i vezao kao maramu oko glave, na oči je stavio naočare za plivanje, a oko zglobova na rukama vezao brushaltere.
Niz Bulevar Kralja Aleksandra raspršivao je tu smesu po svima koji su se zatekli na ulici. I po mrtvima, i po bolesnima koji su uz jauke i suv kašalj puzali preko mrtvih, i po demonstrantima koji su blokirali saobraćajnice i po mirnim demonstrantima koji su sedeli i čitali knjige. Vozio je kao mahnit iz sveg glasa pevajući:

Ko se s nama kuži život mu je duži
La La LaLa La La LaLaLa La LaLa

U trenutku kada je mahniti doktor sa svojom skalamerijom stigao do Skupštine, Dobrica Veselinović je, sedeći na žutoj patkici, završavao svoje obraćanje okupljenima:

- ...jer naša ideologija je GRAD! Čiji grad?!?!? NAŠ GRAD!!!

Okupljena masa je bezvoljno tapšala i čuo se samo poneki pritajeni povik NAŠ GRAD!

Vd i Pečar nisu marili za obraćanje, ležali su i diskutovali.

- Zemlja je ravna ploča! Zar si toliki šaban da ne možeš da prihvatiš dokaze ljudi koji su raskrinkali NASU!. Ne budi zatucana komunjara! - ostrašćeno je mumlao Vd.
- Pre svega, nemoj da me vređaš! Ja nisam komunjara. Moja ideologija je da nađemo kompromis. Neka bude da je Zemlja ravna i okrugla u isto vreme, kao gramofonska ploča - smireno se branio Pečar.
- Da! - povika  Vd, - Zemlja je gramofonska ploča!

Bili su toliko srećni što su pronašli ne samo kompromisno već i ingeniozno rešenje da nisu ni primetili da se svi oko njih sklanjaju i beže, jer dr Nestorović juriša ka njima. Nisu uspeli da sednu a pomahnitali doktor se kvadom potpisao po njima a onda se i atomizer otkačio i prevrnuo preko njih. Okupljeni demonstranti su pritrčali da pomognu, ali Vd i Pečar su već počeli da varniče, a pomahnitali doktor se popeo na haubu kvada, poklonio okupljenima i predstavio:

- Nestor Mahno, gospodo!

A zatim pljunu i odmahnu. Nestorova pljuvačka je došla u kontakt sa varnicama koje su izbijale iz tela Vda i Pečara, napravila kratak spoj i spržila ih na licu mesta.

Zgrožen prizorom, iz turskog seda, skočio je Sergej Trifunović i počeo da urla na dr Nestorovića:

- Šta bre ti pičketino misliš ko si!?!?!?

Šamarčina otpozadi okrenula je Sergeja za 360 stepeni i bacila ga na zemlju.

- Ranije je bio dr Nestorović, a sada samo ludak urađen koronom. Kaže da je nekakav epidemiološki anarhista. A ti se bolje bavi glumom! - reče Jefta i krenu polako prema Kneza Miloša.

Srpska piramida čuva od smaka sveta ali ne i od cava

"Ako hoćeš da preživiš smak sveta, ti onda idi na Rtanj" - kaže stara mudrost. A kako preživeti šabaniste, sivilo i komunizam devedesetih nijedna mudrost nije otkrivala.

Tih devedesetih...

Pao je zid...

Zavesa se digla...

Sunce je zasijalo...

U rokerskim krugovima po Beogradu uveliko se govorilo i prepričavalo o fenomenu gazda Kokana sa Rtnja, koji je primao beogradske rokere kod sebe na imanje, što zbog rehabilitacije, što zbog edukacije u borbi protiv komunaca i šabana. Kako je Magi još početkom osamdesetih postala ozbiljna vernica, devedesetih je znala o pravoslavlju isto koliko i Patrijarh, ali je za razliku od Patrijarha, znala ponešto i o alternativnoj religiji, medicini i filozofiji. Iz dana u dan, sve više je insistirala da svi đuture idemo kod gazda Kokana, stondirajući i kljucajući je buncala o tome, a kada je jednom prilikom završila na odeljenju za reanimaciju u Urgentnom centru, prve reči su joj, kada se probudila iz kome, bile Kokan i Rtanj. Shvatio sam da je to sve od velikog značaja za nju i rešio da nagovorim ekipu da za Magin rođendan svi zajedno odemo na Rtanj kod gazda Kokana. 

Sveže martovsko jutro. Koračamo urađeni Magi i ja, ubrzanim korakom. Došao je dan. Idemo na Rtanj. Parking iza Sava Centra. Beogradski rokeri se gužvaju oko crnog autobusa sa ćiriličnim natpisom SRPSKA PIRAMIDA PROTIV ŠABANIZMA. Magi se raznežila. 

Od naših, prvi smo stigli Magi i ja. Pečar, Vd i Čavke su se pukli nekim lošim horsom i nisu mogli da drže otvorene oči, pa su zvali Sonju da im nacrta oči na kapcima. Tako urađeni i ograničenog vida rešili su da se trkaju. Sonja je kaskala za njima i vukla Gileta i Đileta. Firči je došao poslednji i bio prilično nevoljan. Istini za volju, jedva smo ga ubedili da krene sa nama.

Vođa puta je trebalo da bude Bora Čorba, ali se on toliko uroljao, da su mu izanđali sfinkteri popustili skroz, te se uneredio po Oliveru Mandiću, Džeju i Arkanu. Umesto Bore, vođa puta je bio Nebojša Krstić, a spomenuta četvorka je otišla u hotel Intercontinental da se opere. Laknulo mi je kada sam video Džeja da odlazi jer Magi nije baš volela Cigane, a u ludilu droge dok je bila trudna i pucala se u pupčanu vrpcu je umislila da joj je beba poslala poruku da je Džej Jevrejin, a Jevreje je baš mrzela. 

Krstić je puštao dobar gitarski zvuk tokom celog puta. Na toj listi autobuske vožnje našle su se numere jedne Dženis Džoplin, Džimija Hendriksa, Stounsa, Nirvane, Čorbe, Ritma Nereda, a kada je Krstić pokušao da nam pusti Sunny Day Real Estate, Magi je dobila napad intenzivne mržnje prema homoseksualcima i izgrizla Krstića po obrazu. Osim ovog incidenta, put je protekao prijatno i bezbedno.

Impozantno imanje gazda Kokana odisalo je evropskom otmenošću, ali i srpskim gostoprimstvom. Od kada se vratio iz Republike Srpske Krajine, gazda Kokan je hodao u povijenom položaju a štap mu je postao nerazdvojni drug. Spljošteno stopalo i trnje pod noktima i dalje je ovog dobričinu podsećalo na Balvan revoluciju, na trenutak kada se noseći balvan za barikade zapričao sa Dobricom Erićem i jednostavno ispustio taj isti balvan na sebe.

Gazda Kokanove redare su spremile ručak koji je ovaj podelio nama, a džank i hors smo poneli sami od kuće. Ručak je otvorio malim, ali prikladnim govorom:

"Mnogi kažu da je ovo što ja zastupam fašizam. Šta to mene vuče ka fašizmu? Još od mladosti sam bio sklon naglim političkim preokretima. Ljotićev ZBOR nije bio dovoljno suštastven za mene. Kažu da sam fašista, a pomogao sam jednom komunisti. Čak i jednog Ciganina nisam ubio, a mogao sam. Oskar Davičo je ubio tri srpska pesnika Branka Miljkovića, Lazara Vučkovića i Blaža Šćepanovića. Poslednja dvojica su bili sa njim na čamcu, a jedino je Davičo znao da pliva, a čamac se, gle čuda, po mirnom vremenu, prevrnuo, spasio se jedini plivač, a na dnu jezera pronađeni su zagrljeni neplivači Lazar Vučković i Blažo Šćepanović. Ničeg homoseksualnog nema u tome! 

Braćo i sestre, rokeri i rokerke, mi danas imamo mnogo ozbiljniji problem od komunizma, mi se danas, nažalost suočavamo sa šabanizmom, koji za posledicu ima homoseksualizam i Grand. Moramo se ujediniti i svim silama se suprotstaviti takvom jednom trendu. Uz moj Piramida Sistem Protiv Šabana, skraćeno PSPŠ, i kratku obuku bićete u mogućnosti da se pod svetlostima velegrada borite sa šabanima i pobedite. Imamo podršku od rokera iz Češke i Ukrajine. 

Sada ćete mi, braćo i sestre, na papiru napisati vaše ime, prezime, obrazovanje i zanimanje, a onda ćemo obedovati zajedno. Nakon ručka ću vam pokazati spavaonu i ostale zgrade, po kojima ćete biti raspodeljeni u odnosu na delatnost i gde ćete doprinositi našoj borbi protiv šabanizma. Komponovanje, pisanje, prevođenje, dizajn - naći ćete način da doprinesete. Svake večeri u 20 časova, rad se obustavlja i srećemo se ovde za velikim stolom. Horsa, džanka i džibre će uvek da bude za sve. To vam ja domaćinski garantujem. Živeli!"

Pored velikog drverta u centru dvorišta bio je privezan vuk Boža. Božu je gazda Kokan našao kao povređeno štene, usvojio ga i dresirao. A kada je ovaj porastao i dobio impresivnu lepotu i veličinu, dobio je i mesto u sredini dvorišta, u krošnji velikog hrasta, gde se i gazda Kokanov sto nalazio. To je bila njegova letnja kancelarija. Pod tim hrastom i za tim stolom gazda Kokan je svršavao poslove, primao posete, izdavao naređenja, plaćao i naplaćivao, kafenisao, rakijao, a Bogami i decu pravio. Boža je preko dana bio vezan, a u prvi sumrak bio je puštan da čuva kuću, dvorište i one koji su se zatekli u njemu. Gazda Kokan je Božu naučio još i da sluša rokenrol i napada šabane i Cigane. Zaklao bi par šabana na poselu, a onda je tužno gledajući gazda Kokana, trpeo grdnju pred komišijama, znajući da mu je glava sigurna dok god mu je gazda živ i zdrav.

Nakon ručka svi smo bili u krizi i morali smo hitno da se puknemo. Saopštili smo to gazda Kokanu i on je pokazao puno razumevanje za nas, ali samo tada, jer još nismo dobili zadatke. "Kada budete bili raspodeljeni po odeljenjima i zadacima, džankiranje ću kontrolisati isključivo ja." - nasmejano je nastavljao naš domaćin. 

Nije prošlo puno vremena a redare su donele gazda Kokanu spisak i on je počeo da nas proziva po imenima i raspoređuje. Magi, Vd i Pečar su dobili da prevode Musolinija i Kurjanoviča, Sonja i ja smo dobili da buemo lični animatori gazda Kokana, Đile i Gile su dobili dizajn propagande, ostali su bili raspoređeni po proizvodnji, štamparijama, kuhinjama... Jedino Firči nije bio kvalifikovan ni za šta i on je poslat da bleji sa Božom i da mu preko kasetofona pušta četničke pesme, jer je to ovaj obožavao. Zavijao bi od radosti i igrao u krug.

Dani su prolazili, a mi smo učili, radili i doprinosili PSPŠ-u. Svake večeri gazda Kokan bi nam dao horsa i džanka. Nama, koji smo bili zaduženi da ga animiramo, davao je džanka i preko dana i uveče. Jednoga dana shvatio sam da Firči spava na poslu i da Boži pušta uvek jednu te istu kasetu, i da je vuk postao malo smoren. Primetio je to i gazda Kokan i te večeri nije dao Firčiju ni džanka ni horsa. "Ta ja se ionako foliram da se drogiram iz ljubaznosti, da vas ne bih uvredio. Ako zaista hoćete da me platite, platite mi standardnu dnevnicu, to bi mi značilo, a vi ne biste osetili." - obrati se Firči bojažljivo. "Kako te nije sramota da pomisliš da treba da ti platim rad. Tebi treba da je čast što si ovde, što me poznaješ i što se borimo na istoj strani. Ispao si žešća cava!" - povika gazda Kokan, sobali Firčija na zemlju a zatim ga uhvati za kosu kako bi ga ponizio pred svima nama. "Cava znači tražiti dnevnicu, cava znači ne džankirati se. Ali nije Firči najveća cava ovde. Postoji ovde još veća cava među vama!"- grmeo je gazda Kokan. Goreli smo od želje da saznamo ko je veća cava od Firčija, ali smo se malo i pribojavali. Tenzija u vazduhu je rasla. "Najveća cava"- ljutito je nastavio gazda Kokan -"među vama je Sonja Savić. Ona neće da radi ništa teško, a uzima malo po malo džanka i od mene i od drugih. Ona je došla da se ovde drogira a ne da duhovno napreduje." Gazda Kokan je držao glasnu i ljutitu pridiku svima nama držeći za kosu Firčija koji je ležao na zemlji uplakan: "Ponavljajte za mnom sada, braćo i sestre rokeri. Odbacujem mediokritetstvo kao vrhovništvo, odbacujem i borim se protiv onečovečenih, obezduhovljenih, razbraćenih, raskumljenih, neposta i sličnih duhovnih konstelacija. Možda smo ćutolozi, ali naš zid tišine zaziđuje sve šabane" 

Sonja je ustala i klekla pred gazda Kokana, dok je ovaj i dalje držao uplakanog Firčija za kosu. Dao je Sonji znak da ustane i naredio joj da ošamari Firčija zato što je Hrvat. Sonja je tako učinila i bilo joj je donekle oprošteno.

Međutim, Kokanova žena Jelena je shvatila da Firči nije baš čistokrvni Sbin i pitala svoga muža:

-Gde nađoste ovog Hrvata? Šta ćete sada sa njim? Ako ostane uništiće nam srpsku esenciju!

Držeći Firčija za rep, gazda Kokan reče svojoj ženi koja mu je rodila devetoro dece:

-Slušaj, ako ti nešto ne odgovara sve znaš: Moja avlija - tvoja kapija! Fece ostaje ovde.

Tada sam shvatio da sam bio prestrog prema Firčiju i da je Sonja Savić zaista veća cava od njega.

-----------

*kratak odlomak iz neobjavljenog posthumnog autobiografskog romana Milana Mladenovića pod nazivom DEČAK I GAN U VODI

Kako je SIDA došla u ovaj grad

Sigurno ste svi čuli podatak da smo se svi mi, i ja, i Magi, i Sonja, i Vd, i Čavke, i Pečar zarazili iste noći od istog šprica. Dugo se samo spekulisalo o tome, ali sada ja potvrđujem da je to istina. Evo kako se sve odigralo.

U to vreme

smo počinjali da se družimo sa Žikom Todorovićem, koji je za nas tada bio svetski čovek. Znao je fore i forice koje su nas oduševljavale, ostavljale u neverici, ali nam i olakšavale kako život, tako i rad. Elem, dolazi Žika jedne noći kod nas, a mi svi sedimo onako suvonjavi. Bilo je malo džanka, ali to smo sve potrošili. Magi i Sonja su već nervozne, Vd i Čavke otvaraju pasijans, a Pečar kruži oko mene kao gladni lav. Utom se javlja Žika, kaže da ima nešto mnogo dobro, ali da nema puno, tako da ćemo morati da se snađemo.
Nije prošlo ni pola sata, kada se Žile pojavio na vratima u grombi kaputu i u novim braon kaubojkama. Osmeh širok kao banatski pejzaž. Otvori kaput, a iz unutrašnjeg džepa viri pozlaćeni špric. Znao sam koliko je sati, a ustvari nisam imao pojma koliko je sati.
Vadi Žile hors na sto, krenuo da ga melje, Magi donela kutlaču i okačila iznad sveće, a Sonja i Vd se pobiše oko toga ko će prvi da se pukne. Žika se iznervira zbog toga svega i poče da viče na nas, kako smo paori prosti, alavci iz provincije i kako neće biti dovoljno za sve, osim ako se ne puknemo u čmar. “Ko ima hemoroide, bodemo u njih, još je žešće!” - veselo nastavi Žika.
Kakav je to špric bio. Staklo i pozlata. Automatsko vraćanje. Lak na prst, ubod da ne osetiš. Prva se naguzila Magi i Žika joj sjuri u hemoroid. Zatim Vd, pa Čavke – scenario isti. Sonja i ja smo taman izlečili hemoroide i dobili smo dozu direktno u čmar, a Pečar, joj lud je bio, uzme i sedne na špric. Smejali smo se do suza.
Na vestima smo videli Žikinog ćaleta Boru kako vodi Miru Stupicu u bolnicu jer joj je naprasno pozlilo. Lekari su rekli da je to usled nedostatka insulina, jer je Mira već dugo bila ozbiljan dijabetičar. Vidim ja Žika se uzvrpoljio, znoje mu se dlanovi, gužva košulju. Odjednom ustade i ode. Nikad se više nismo družili sa njim, a posle smo saznali i zašto. Žika je tog dana ukrao od Mire Stupice špric za insulin. Ali to nije kraj. Mira Stupica je bolovala i od afričke side, koju smo svi tada dobili preko šprica. Zanimljivo je to da su i Žika Todorović i Mira Stupica bili imuni na tu bolest, a da smo se svi ostali porazboljevali i nedugo zatim i poumirali.
Saznavši za to sve, Bora Todorović, Žikin otac je uz pomoć Mire Stupice poslao Žiku na lečenje u Rusiju i zabranio mu da se ikada druži sa nama. Ovo smo sve dugo krili, jer bi se Gile i Đile naljutili na nas što ih nismo zvali.

------------------------------------------------------------------------------------------------------

*kratak odlomak iz neobjavljenog posthumnog autobiografskog romana Milana Mladenovića pod nazivom DEČAK I GAN U VODI

Važno je da bend ima dobro ime

Sad bih da vam ispričam priču o tome kako smo smislili naziv za naš bend. Opšte je poznato da je Katarina II ime Gagijeve nesuđene devojke. No kako Gagi, iako je uzimao dosta horsa, ipak nije uspeo da se odupre iskušenjima i pokazivao toleranciju prema šabanima, izbacili smo ga iz benda i odlučili da smislimo neko novo ime za bend.

Bili smo odlučni u tome da ime benda mora da bude totalno antišabansko i antinarodno, nešto gotovo arijevski, ali ipak ne vojnički jer to podseća na komunjare.
Magi je predložila "Gradska priča" i "Lili Marlen" ali se brzo osujetila, jer na džanku nije mogla biti toliko kreativna kao na horsu pa je odustala od tih ideja. Vd je predložio nekoliko "Saša Popović-Gej", "Grandoubice", "Šabani, samouništite se", "Lepa Brena lepo gori", no kako se mnogo raspadao od side, morali smo da ga ubrzo izbacimo iz benda, jer mu je koža otpadala na probama. Dok smo čekali Firčija da dođe, Magi se setila kako bi bend trebalo da ima žensko ime, jer treba ohrabriti žene da ne budu šabanke. Magi je jednom čitala neku knjigu od Dostojevskog i mnogo joj se svidela ta elita carske Rusije. Pečar i ja, smo kao veliki Rusofili to morali da prihvatimo, i konačno smo odlučili da se bend zove Ekatarina Velika ili skraćeno EKV.
Zanimljivo je da je Firči dobio batine na putu od izvesnog Sinistera, manekena Bigza, što svira bubnjeve u svim bendovima.
Sigurno se pitate koji je bio moj predlog za ime benda...
Moj ljubak predlog je bio "Cincar Marković"

------------------------------------------------------------------------------------------------------

*kratak odlomak iz neobjavljenog posthumnog autobiografskog romana Milana Mladenovića pod nazivom DEČAK I GAN U VODI