Dan kada se vratio kralj

Dobro se sećam tog dana. Posebnog dana. Dana kada smo zadali komunjarama još jedan udarac. Dan kada se vratio kralj.

Hiljade ljudi na ulicama je sa radošću dočekivalo povratak suštastvene elite - kraljevske loze. Mi, odabrani, bili smo pozvani na prijem u Beli Dvor. Tu je bilo političara iz opozicije, biznismena i najveće kulturne snage u borbi protiv komunizma, nas, beogradskih rokera. Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, posebno je izdvojio, nas rokere, u svojoj pozdravnoj noti, sa šarmantno lošim izgovorom:

"Dragi rokeri, jako sam radostan što sam večeras sa vama i što vidim toliku kreativnu snagu koja je čekala da se vratim u domovinu i pobedimo crvene i šabaniste. Nadam se da ćete od sada biti uz mene. Živeli!"

Žurka je počela. Zgrabio sam svoj šampanj i rešio da se promuvam okolo i nađem Magi i Sonju. Plašio sam se malo da ne naprave neki skandal. Naime, Magi je tada bila u šestom mesecu trudnoće i iz nekog, verovatno samo ženama znanog razloga, pucala se isključivo u plod. "Da zapupim loma...koma" - mrmljala bi u polusnu. Sonja se nešto bila svađala sa Điletom, pa je bila sklonija agresiji. Veče pre toga, pretukla je  Bokija 13 zbog pederisanja. Morao sam da požurim da ih nađem, pre nego nas obrukaju pred plavom krvi. 

Gužva je. Sviraju Legende, Patrijarh se njiše. Koja u odelu. Otmenost je svuda u ljudima. Taj dobri stari duh ponovo je živ u svima nama. Nije slučajnost to što smo mi odabrani da budemo u dvoru. 

Na samom ulazu digla se frka. Prilazim dok džanku u meni jenjava rad. Jedan suvonjav dečkić sa minđušom na obrvi raspravljao se sa obezbeđenjem. "Na spisku sam! Pogledajte ponovo. Dulkan plus jedan. Ovo mi je baka, nisam mogao da je ostavim kod kuće samu. Imajte razumevanja, moram da vidim Princezu!" - borio se mališa. Posle kratkog natezanja, obezbeđenje se smilovalo i pustilo malog i babu. Koliko je moje iznenađenje bilo kada sam shvatio da baba nije baba nego moj stari drugar Abrlić - Abrlko! Čvrsto sam ga zagrlio, šapnuo mu "GOTOV JE!" i namignuo mu. Nisam imao vremena da sada razgovaram sa njim. Morao sam da nađem Magi, kod nje je bio hors.

Krenuo sam ka biblioteci a u susret su mi dolazili Bora Čorba i Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Njegovo Kraljevsko Visočanstvo Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević umirao je od smeha jer mu je Bora upravo objasnio šta znači "Riblja Čorba" u prenesenom značenju. "Meni vrlo drago da ja upoznam Vas. Bora kaže da vi veliki intelektual bend. Ja slušao sam na Azru.." - dirljivo je grešio Princ. Bio je otmen. Pravi vladar. Duhovno je sijao iako je bio jako uzbuđen. Iako je bio na ivici suza. Ponovo u domovini. Pravda je zadovoljena. "Drago mi je da ste ponovo u domovini. Pobedićemo komunizam snagom rokenrola. Biću na usluzi". Nisam želeo da skratim razgovor, ali kriza me je već ujedala i morao sam hitno da nađem Magi. Nije bilo ni Bore, izgubio se nekako. Idem dalje. Šaper i Tika Arsić ukrstili čaše. Princeza Jelisaveta, Olja Bećković, Marina Rajević-Savić i Jugoslav Ćosić vrište i beže od polugolog i pomahnitalog Drakule iz Direktora. Momo Kapor, Vuk Bojović, Škabo i Feđa pevali su "Istrule mi dunja u fijoci". Kao da sam ušao u neku dimenziju haosa. Opšte rasulo. Požurio sam ka biblioteci, ali me je i tamo sačekao nesvakidašnji prizor.

Pored vrata stajala je Sonja i na velikom kartonu crtala opuštene sfinktere sa strelicama i glasno držala predavanje, Bora Čorba je klečeći netremice slušao Sonju dok mu je mladi Dulkan premeravao otvorenost anusa. Abrlko je svoje opuštene sise pokušavao da bandažira Borinom masnom  kosom. Ništa mi nije bilo jasno. "Gde je Magi?" - prekinuh Sonjino izlaganje o izazivanju homoseksualizma ekstazijem. "Igra se sa decom. Pomaže princezi Katarini. Imaš džank? Ovi su se ladno pukli ekserima u venu. Bora ih izložio da probaju i sad su im se rascvetale čmarčine. I malom i ovom čudnom. Muka mi je od ovih homosa." -cedila je besno Sonja. "Idemo da nađemo Magi, kod nje je hors" - presekoh, uhvatih je za ruku i izvedoh. 

Dečji žamor dopirao je iz kuhinje. Kako smo prilazili, žamor je prelazio u vrisku. Deca su se gađala hranom, pela se po stolovima, tukla. Bio je to pakao na zemlji. Marko Janković i Minimaks su bezuspešno pokušavali da smire decu, a Magi je, o užasnog li prizora, skuvala sav hors i špricem za špikovanje pokušavala da to ubrizga u svoj razvaljeni pupak. "Ne u bebije!" - plačući je molila Princeza Katarina. 

Nisam časio časa. Zgrabio sam Magi i špric, Sonja je pozvala taksi i odjurili smo kod nas pre nego što se politički potpuno obrukamo. Dalje vam je jasno.

------------------------------------------------------------------------------------------------------

*kratak odlomak iz neobjavljenog posthumnog autobiografskog romana Milana Mladenovića pod nazivom DEČAK I GAN U VODI