Feljton: DRUGI TITOV DOLAZAK (3.deo - MIGRANTI)

Beograd 23.07.2020.

06.00 ujutru 

Vreli letnji zraci obasjavali su znojavu ćelu Pavla Bihalija. Prethodni dani bili su mučni za njega - nestao je internet, izgubio je i funkciju i kanal za komunikaciju, ali ono što ga je najviše zabrinjavalo je što je izgubio kontakt sa svojom publikom, svojim vernim pratiocima. Uveče bi zaspao nervozan i zabrinut, a budio se uplašen u znoju. Ali ovaj dan je bio drugačiji. Ovaj dan je bio poseban. Za ovaj dan se spremao, ulagao krv, sreću, suze i znoj. Na teren je poslao svoje obučene golubove, svi su se vratili sa potvrdnim porukama. Okupljanje je u 10.00 u parku Luke Ćelovića. Obukao je svoju crnu LEVIJATAN majicu, u džepove spakovao suzavac, skalpel, nož i bokser, a zatim se uputio ka Zoološkom vrtu u izvidnicu i pripremanje terena. 

08:00 ujutru

Veselo koračajući Kosovskom ulicom Saša Radulović je pratio sam sebe na gitari dok je pevušio pesmu To rade grupe S.A.R.S. A-mol, D-mol, A-mol, D-mol, A-mol, E-dur, A-mol. Iako izmoren od višednevnih protestnih aktivnosti ali i intenziteta političkih i društvenih zbivanja, pun elana ušetao je u BENU apoteku, gde su noć proveli Magi, Sonja, Milan, Čavke, Vd i Pečar.

- Hajdemo ikone beogradskog andergraunda, idemo da ispisujemo nove stranice naše istorije! Spakujte narkotike koji su vam neophodni, moramo da pokupimo i demonstrante koji sede ispred Skupštine i čitaju! - zapaljivo je izlagao Radulović.

- Vidi Radule, pored toga što smo cele noći eksperimentisali sa svim supstancama koje smo našli ovde u apoteci, pored toga što se Sonja bola u oči i sada ne vidi ništa, nadasve sam zabrinut za Magi. Već dva dana kuršlusira. Čini mi se i da većinu vremena i ne čuje. Sitne varnice joj izbijaju iz nogu a iz njenog tela kao da se čuje zvuk modema, iako interneta nigde nema. Ako nije problem, mi bismo da danas iskuliramo ovde u apoteci, skuvamo još malo džanka da se oporavimo. Mislim, ako nije problem. Ljacise su svuda, ono, ovaj grad je počeo da nas laže… - obrazlagao je Čavke, u pokušaju da se pobuni.

- Slušajte me dobro! Idemo sada da rešimo jedan veliki problem, nacionalni problem, ali pre svega veliki problem ovog grada, grada koji je nekada bio suveren i koji će biti suveren ponovo! Idemo da zajedničkim snagama podupremo ovu veliku akciju, a onda ćemo na deep webu naći rešenje za vas. Verujte mi, nećete još dugo biti hologrami, đavolje prikaze, bićete ponovo živi ljudi od krvi i mesa, ponovo ćete puniti Akademiju, ma napunićete i baštu SKC-a. Verujte mi, ja sam inženjer! - poentirao je Radulović i pomogao im da se spakuju i krenu.

Kod skupštine su, kako je već najavljeno, podigli na noge demonstrante koji su sedeli i čitali i zajedno sa njima, gazeći preko stotina mrtvih i teško bolesnih, krenuli ponosno u marš ka Savamali.

09.00 ujutru

Sa Slavije je, Nemanjinom ulicom ka Savamali, krenula mnogobrojna povorka koju je predvodio monah Antonije, kadeći prisutne suzavcem. Sledili su ga vernici i narodne patrole, članice udruženja Pravo na izbor, Boris Malagurski za kojim je držeći ga za rame posrtala MC Sajsi sa jednom slomljenom štiklom, kojoj se šminka bila potpuno razmazala jer su blokovi plakali od suzavca, kao i mnogi nezavisni demonstranti koji se nisu slagali sa mirnim vidom protesta #protivdiktature . 

09.30 ujutru

Dok se masa polako okupljala u parku Luke Ćelovića, desetak korpulentnijih aktivista rastrčalo se po okolnim ulicama i prihvatilištima kako bi izvršili građanska hapšenja i privođenja migranata. Ovu opsežnu akciju svojom kamerom beležio je i uživo prenosio Dejan Petar Zlaja. Oduševljeno je trčao za akterima, drsko rezao kadrove i, u gotovo poetskom zanosu, komentarisao akciju. Od mnogih učesnika i prolaznika je dobio kompliment da je prevazišao Mašana Lekića.

- Čekajte, čekajte polako, da stignem da snimim hapšenje, ju evo ga i brat Nogo, čekajte, ispraznila mi se baterija na gimbalu! - unezvereno je sipao Zlaja, držeći jednom rukom pljeskavicu iz koje su se prosipali prilozi svuda oko njega.

- Jebalo te gimbalo! - promrsi Srđan Nogo vadeći jednu tamnoputu ženu iz kljuse za medveda koju je postavio ispred Ekonomskog i stavljajući joj čupave ružičaste lisice na ruke.

10.00

Stotinak građanski uhapšenih migranata se su u strahu i neverici pribijali jedni uz druge i pokušavali da naprave štit za nejač. Okupljena masa je počela polako da ih izgurava iz parka na ulicu gde je čekao parkiran vozić Ćira kojim je upravljala Mila Alečković.  

- Utovaraj! - dreknula je Mila, a masa je sa svih strana počela da vuče ali i ugurava uhapšene migrante u Ćirine vagončiće. Poneki migranti su pokušali da pobegnu ili čak pruže otpor. Udarcima i tupim predmetima su onesvešćivani, a zatim ubacivani u vagone.

Monah Antonije je izmrvio nekoliko hedova vutre, zamešao sa suzavcem i tamjanom i sunuo u kandilo. 

- Ovaj grad će ponovo bacati svetla daleko! - uzviknuo je ushićeno monah i poveo kolonu ka Zoo vrtu - Vrtu dobre nade. Iz njegovog kandila počeo je da kulja gust dim, a dva momka su mu dodala još četiri baklje. Šta drugo reći osim - pravoslavni spektakl! 

Sa strane su istupili dobošari u dva reda i zabubnjali, a Antonije je otpočeo demonstraciju do sada neviđene molitvene koreografije. Brejkovao je sa bakljama, vrteo se na glavi, kadeći okupljene uz pomoć svojih nogu. Milan Mladenović je sa Ćirinog krova u loopu pevao refren pesme Ti si sav moj bol.

Migrante koji su koji su iskakali iz vozića, masa je udarcima dočekivala i vraćala u vagone. Ista sudbina je zadesila i one koji su iz vagona nevoljno ispadali.

-Proleće na moje rame sleće, đurđevak zeleni… - povede u suzama pesmu jedan od putnika iz vozića videvši šta se sprema, dok je tek nekolicina migranata spremno dočekala: - Evo zore, evo zore...

Na ulazu u Vrt dobre nade povorku je dočekao Pavle Bihali u svečanom raspoloženju. Mila je Ćiru parkirala na mesto označeno pravoslavnim krstom. Na levu šaku je navukao bokser dok je desnom vrteo nož.

- Molim za tišinu i malo pažnje! - pokušao je da umiri okupljene Pavle Bihali kuckajući nožem o bokser, a zatim otpočeo svoje svečano obraćanje okupljenima koji su i dalje pristizali u velikom broju. - Kao što znate, moja velika inspiracija su životinje, i zato bih baš danas i ovde da posebnu zahvalnost i poštu odam majmunu Samiju, koji je bio moj mentor i saborac, koji me je inspirisao da se borim protiv komunizma. Slava mu!

Okupljena masa je oduševljeno pljeskala i asinhrono ponavljala - Slava mu!

- Zato! - prekinuo je Pavle reakcije oduševljenja - Zato smo danas ovde, jer će nam životinje pomoći da rešimo ovaj veliki problem koji su nam komunistički teroristi ostavili u nasleđe još od takozvanih nesvrstanih. Danas će nam dobre životinje pomoći da rešimo problem migranata! 

Navukao je bokser, fiksirao nož i vrisnuo:

- BEOGRAAAD!!!

A zatim jurnuo ka voziću i preklao migranta koji je u polusvesti visio kroz prozor. Okupljeni su obraćanje pozdravili urlicima i krenuli da čupaju migrante iz voza, da ih seku, udaraju, vade im oči i razvlače po Vrtu dobre nade. Magi je zgrabila jedno dete, zubima mu je iščupala grkljan, a onda je Sonja otela telo od nje i nastavila da sisa krv iz rane. Neki Kurdi su živi davljeni u bazenčiću kod nilskog konja, neki Pakistanci su završili u terarijumima sa zmijama, a neke Alžirce su bacili vukovima. Saša Radulović je sakupljao razbacane delove tela kao i leševe onih koji su se u voziću ugušili, Hana Adrović mu je pomagala da s njih poskidaju nakit, a zatim su ih zajedno odvlačili lešinarima.

 

Nekoliko jezidske dece su bacili aligatoru Muji, živoj legendi Vrta dobre nade.

- Kakva ironija! - kljucala je Sonja sa špricom u sisi iz koje je curio hologramski gnoj. - Muja jede male Muje! Jel to onda znači da je Muja kanibal? - mudro se zapitala naglas, a zatim se bez svesti smandrljala u lokvu sa fokama.

- Kupačice moja! - reče razdragano foka i glavom nabaci loptu Sonji, koja nije reagovala jer je bila doživela plavi ekran i kuršlusirala.

Tokom dva sata koliko su trajale krvave orgije Milan se ponašao kao neki vaporwave gif: gličovao je, pojavljivao se, treperio i nestajao, i sve vreme pevao isto. U čitavom haosu niko nije primetio da je on upao u loop. Skoro niko, zapravo. Jefta je ceo krvavi pir posmatrao iz prikrajka i vrebao Milana. Držao je elektrošoker u rukama i čekao priliku da ga uhvati, šokira i produži trajanje perioda u kom mu je telo prisutno u ovoj realnosti, materijalnom svetu. Uspeo je da ga ščepa i ušokira kod Palmine žirafe, ali je Milan postao polusvestan i pokušao da utekne Jefti. Ganjali su se sve do Bajloni pijace gde ga je Jefta konačno stigao u ribarnici i ubacio u akvarijum, u kome je zbog kratkog spoja Milan spržio ostale ribe i napravio riblju čorbu.

- Vi možete da uzmete akvarijum i da napravite od njega riblju čorbu, ali ne možete od riblje čorbe da napravite akvarijum... Skuvali ste ribe - gotovo je! To je istorija! - prisećao se Jefta besede u Zoranovu čast koju ga je pretpostavljeni Mijatović naterao da nauči za prvi Dan Službe nakon ubistva premijera, i dodao više onako za sebe - Ma jebem li ti mater i tebi baš! - ne znajući više ni sam da li misli na Milana, Zorana ili svog smenjenog šefa.

Feljton: DRUGI TITOV DOLAZAK (2. deo)

Beograd, 24.07.2020.

Oko 6.30 izjutra, težak mamurluk probudio je Jeftu u njegovoj kolibi na Banjici. Dve prazne flaše Rubinovog Vinjaka ležale su na podu pored kreveta. Na malom ekranu portabl televizora išao je samo šum.
U pokušaju da odagna bol u slepoočnicama, Jefta je sebi udario dva šamara, a zatim sa noćnog stočića pored kreveta uzeo ličnu kartu Marinike Tepić, samleo peticu spida, izvukao lajnu, i sjurio sve u levu nozdrvu. Bacio je još jednom pogled na razbacane fotografije Druga Starog po podu i odjurio u šumu.

Tek oko podne Vd i Pečar su uspeli da u razvaljenom i poharanom Alonsu nađu nekoliko kesica limuntusa, a onda su otišli do Skupštine da se puknu džankom koji su završili od Saše Radulovića. Džank je bio toliko jak da su se ustondirali više od građanske frakcije demonstranata. Nisu mogli da sede sa njima - morali su da legnu.

U isto vreme je dr Nestorović u Vinči pokupio novi kontigent radioaktivnih programiranih bakterija, virusa i nanočestica, sve to smešao sa CS gasom i roknuo u atomizer koji je prikačio za svoj kvad. Skinuo je majicu i vezao kao maramu oko glave, na oči je stavio naočare za plivanje, a oko zglobova na rukama vezao brushaltere.
Niz Bulevar Kralja Aleksandra raspršivao je tu smesu po svima koji su se zatekli na ulici. I po mrtvima, i po bolesnima koji su uz jauke i suv kašalj puzali preko mrtvih, i po demonstrantima koji su blokirali saobraćajnice i po mirnim demonstrantima koji su sedeli i čitali knjige. Vozio je kao mahnit iz sveg glasa pevajući:

Ko se s nama kuži život mu je duži
La La LaLa La La LaLaLa La LaLa

U trenutku kada je mahniti doktor sa svojom skalamerijom stigao do Skupštine, Dobrica Veselinović je, sedeći na žutoj patkici, završavao svoje obraćanje okupljenima:

- ...jer naša ideologija je GRAD! Čiji grad?!?!? NAŠ GRAD!!!

Okupljena masa je bezvoljno tapšala i čuo se samo poneki pritajeni povik NAŠ GRAD!

Vd i Pečar nisu marili za obraćanje, ležali su i diskutovali.

- Zemlja je ravna ploča! Zar si toliki šaban da ne možeš da prihvatiš dokaze ljudi koji su raskrinkali NASU!. Ne budi zatucana komunjara! - ostrašćeno je mumlao Vd.
- Pre svega, nemoj da me vređaš! Ja nisam komunjara. Moja ideologija je da nađemo kompromis. Neka bude da je Zemlja ravna i okrugla u isto vreme, kao gramofonska ploča - smireno se branio Pečar.
- Da! - povika  Vd, - Zemlja je gramofonska ploča!

Bili su toliko srećni što su pronašli ne samo kompromisno već i ingeniozno rešenje da nisu ni primetili da se svi oko njih sklanjaju i beže, jer dr Nestorović juriša ka njima. Nisu uspeli da sednu a pomahnitali doktor se kvadom potpisao po njima a onda se i atomizer otkačio i prevrnuo preko njih. Okupljeni demonstranti su pritrčali da pomognu, ali Vd i Pečar su već počeli da varniče, a pomahnitali doktor se popeo na haubu kvada, poklonio okupljenima i predstavio:

- Nestor Mahno, gospodo!

A zatim pljunu i odmahnu. Nestorova pljuvačka je došla u kontakt sa varnicama koje su izbijale iz tela Vda i Pečara, napravila kratak spoj i spržila ih na licu mesta.

Zgrožen prizorom, iz turskog seda, skočio je Sergej Trifunović i počeo da urla na dr Nestorovića:

- Šta bre ti pičketino misliš ko si!?!?!?

Šamarčina otpozadi okrenula je Sergeja za 360 stepeni i bacila ga na zemlju.

- Ranije je bio dr Nestorović, a sada samo ludak urađen koronom. Kaže da je nekakav epidemiološki anarhista. A ti se bolje bavi glumom! - reče Jefta i krenu polako prema Kneza Miloša.

Feljton: DRUGI TITOV DOLAZAK (1. deo)

Beograd, 25.07.2020. Podne

Magi se lagano kotrlja u invalidskim kolicima od Slavije ka Autokomandi. Desna noga joj se do kolena dezintegrisala, dok iz leve ruke i noge sevaju male plavičaste varnice. Pojedine varnice se spoje sa drugima i formiraju privremene neuralne mreže, koje se ubrzo zatim samounište. Sa tranzistora koji je privezan za njena kolica čuje se Mir, brate mir. Magi, nažalost, ne čuje muziku. U njenim ušima permanentan je zvuk povezivanja dial up modema na internet. Taj zvuk se povremeno otme i kroz glitch koji joj zapara tkivo probije u spoljni svet.

Fontana na Slaviji puna je leševa. Preko leševa oko fontane, uz jauke i suv kašalj, puze polumrtvi u pokušaju da se domognu malo vode i speru suzavac sa očiju. Preko nagorelih fasada i razbijenih izloga razapeti su transparenti:

VUČIĆU KOMUNJARSKA PEDERČINO

STOP PEDERSKOM KOMUNIZMU

PROTIV KOMUNJARSKE DIKTATURE PEDERA

VUČIĆU KOMUNJARO JEBEM TE U USTA PEDERSKA

GOTOV JE CRVENI BULJAŠ

PIČKOUSTI ŠIZOJE - KOMUNJARSKI DIKTATOR

Dr Predrag Kon sa gas maskom, na segveju, vozi se u krug oko Slavije i obračunava mrtve na računskoj mašini ostavljajući kilometre trake za sobom. 

Demonstranti na potezu od Slavije ka Hramu guraju zapaljene kontejnere preko leševa u nameri da u potpunosti onemoguće prohodnost saobraćaja. Na desetine njih inhalira CS gas, neki ga prskaju direktno sebi i drugima u oči, a jedan krupniji mladić uskače u zapaljeni kontejner i iz njega u plamenu uzvikuje: 

SMRT TERORU!

Ostali potom uzvikuju DOSTA JE BILO!!!, okupljaju se u formaciju i izvode dobro uvežbanu koreografiju.

Magi gotovo odsutno ostavlja taj prizor iza sebe. Žuri na sastanak sa Baka Prasetom. On bi trebalo da joj pomogne da na deep webu pronađu mrežni protokol koji bi sprečio dalju dezintegraciju njenog tela i našao zamenske ekstremitete. Posle Magi ide da se ispovedi Bakinom ocu.

Kod podzemne železničke stanice Karađorđev park krupniji muškarac dotrčava i, uz povik DA TE JEFTA ZAHEFTA!!!, bejzbol palicom sa dugim oštrim sečivima otkida Magi glavu.

Racku u Patku - Patka Racku. Čiji grad? Naš grad!

Čavke ovde, počeću svoje izlaganje stihom koji sam sam smislio:

“Zar čovek da doživi ovoliku blamažu
I to u svome rođenom pasažu
Tako mu i treba kad se noću bode sam
Iglu je mogo odložiti kad bude dan”

Nije mi se dalo da se u miru upokojim, sahranjen ispod CUK Imaga upijam sav džank i vinjak što prolivaju Ministri prostora i lutam tako omamljen. Ali ne znaju oni da ja i džankiran mogu da budem svedok, da je ova moja nemirna duša svašta videla…

Po prirodi sam ćutljiv tip, ne pričam puno, ali kažem šta treba i kada treba. Mislim da je vreme da progovorim i u ime cele ekipe EKV-a (osim Firčija) podržim i čestitam inicijativi Ne Davimo Beograd na, pre svega mangupskom, ali i kulturnom saopštenju povodom incidenta koji je izazvao osvedočeni folirant, siledžija i ratni zločinac Nenad Racković.

Cela ekipa, Magi, Milan, Pečar, Vd i Sonja su bili toliko zgroženi da su izvadili džank sečen sa pepelom mrtvih i pukli se u aortu. Naročito je Magi bila zgrožena, ona je svojevremeno dosta hvalila tog foliranta. Dobri Milan je pre nego što je zakljucao rekao jednu mudrost: "Ovaj grad nije izgubio time što inicijativa nije prešla cenzus, ovaj grad je pobedio zbog toga što postoji neko ko ima muda da kaže ČIJI GRAD? NAŠ GRAD!" Dozvolite da prenesem saopštenje podrške Inicijativi Ne Davimo Beograd, saopštenje koje je sastavio celokupan EKV (osim Firčija).

“Ti nisi Beograd, ne ti nisi ja, nisi beo, nisi beo
Ti nisi grad, ti nisi put, samo si dim u mojim očima.
Gledam te pogledom zmaja i ne vidim te.
Ti gledaš me i vidiš zmaja ali ne vidiš me.
Zašto Racku u Patku, misliš da si uzvišen,
Pogledi u mraku vide više nego dnevne novine
Nacrtaj krug oko sebe i u njemu ostani,
Kad u krugu voliš sebe tada bićeš uzvišen.
Zaboravi na mene, zaboravi na mene”

Kad se rodiš i umreš u ovom gradu, koji i dalje baca svetla daleko, treba da budeš svestan da je kultura jedini način da se boriš protiv šabanizma. Znam da ljacise ovo neće razumeti nikad, ali nije me briga, mogu samo da me poljube u praznu kovertu.

Sećam se kao da je bilo malopre kada je Mika Lazović radio stensil “Gabba Gabba Hey” kod mene u sokačetu i sa leđa mu prišao Džoni na longbordu, svukao mu gaće dok je ovaj završavao stensil i zabio usijanu kurčinu. Miki od šoka u trenutku ispade sprej i zazvecka, poklopac se skotrljao dole kod Kize, a ova majmunčina urla:

- TO MIKI TO, TAKO JE! OPIRI SE!

Psihički ga je jednostavno ubio. Mika je tada i umro, a onda je preko političkih veza zamenjen Radomirom, sinom poljske grofice i mađarskog Jevrejina.

Nedela ovog ljakase i sramnikabe počinju još osamdesetih godina. Dok smo mi ko svi gradski klinci svirali na Demiji i krali džank iz apoteka, Racković je bio Službin likvidator. Raportirao je direktno Ledenom. Pričalo se, Ledeni ga samo zvrcne na telefonsku govornicu u Tadeuša Košćuška i dobro poznat glas kaže: “DŽONI, ZNAŠ ŠTA TI JE ČINITI!” UDBA ga je slala i u Ugandu, ali je ubrzo bio povučen jer je komunjarama bio potreban neko za “performans” nad Đorđem Martinovićem. Na deep webu postoji i audio zapis razgovora Rackovića i Idi Amina, koji vam sada prenosim u vidu transkripta:

Racković: Moram poći sad…
Idi Amin: Idi…
Racković: Amin!

Priča se da je to Ledenom bio i prvi zadatak koji je preuzeo od Dolanca. Nije istina doduše, ono što se priča, da je Služba poslala Džonija da spreči pad Berlinskog zida. Tačno je da se Džoni odvalio od nekog čaja koji mu je Magi skuvala i istripovao na oslobođenje od komunizma i sam otišao za Berlin…heh, pa nije baš ni sam. Naime, Bagzi je tek položio za C, D, i E kategoriju i hteo je da provoza svoj novi kamion po autobahnu, a cela Juga jedna avlija, što bi reko onaj šabanski mudžos, pa se to pročulo, te su se u prikolici tog kamiona svako svojim poslom našli Duci Simonović, Ružica Đinđić i Džoni Racković. Duci i Ružica su išli u vizitu starom Habermasu, svako sa svojom molbom, a Džoni, prepaljen od Maginog čaja, išao je da vidi pad komunizma. Duci je sastavio dopis u kome moli profesora da ne podlegne Đinđićevoj slatkorečivosti, dok je Ruža išla da ga moli da pusti Zorana na vaskršnji raspust ili na vidovdansku ekskurziju na Kosmet što organizuje 1389.

“Profesore, mole te devojke, mole te devojke,
profesore, mole te devojke.
Da im pustiš na odsustvo momke, na odsustvo momke
da im pustiš na odsustvo momke…”

Pevušila je Ružica kroz zube, više onako za sebe.

Krenuo je Džoni i na Ružicu da nasrne, ali ga je Duci odvalio komunistički, onom svojom razvijenijom šakom, tako da se ovaj nije budio do Berlina. A kada se probudio, bio je potpuno razjaren, i kao prava udbaška volina odjurišao direktno na Berlinski zid i silovao jednu babu iz Zapadnog Berlina tačno na Brandenburškoj kapiji. Nesrećna starica nije mogla ni da sluti šta je čeka, jer po navici nikada nije gledala u istočnu stranu, a perverznjak je obuhvatio sa istoka i pričvrljio u tom revolucionarnom trenutku.

Služba je naravno saznala za ovaj skandal, i u želji da zaštite svog agenta, uneli su virus u kompjuter, koji je izmenio Džonijev dosije i pripisao mu svakakva junaštva po Berlinu ‘45. Tako ovaj šaban ne samo da nije kažnjen, nego su ga komunjare Slobodanka Gruden i Nebojša Čović nagradile i Partizanskom spomenicom, a dodeljen mu je i stan na Dorćolu u kome će on kasnije spremati svoj čuveni čuburski ajmokac od mrtvih riba iz kanalizacije. Da ne spominjemo da je jedna od tih riba bila i Milanova riba sa mikrofona.

Oko ovoga je pukla bruka u celom gradu. Čak smo i mi EKV, naravno bez Firčija koji je tu bio potpuno beznačajan, pravili fanzine "ČIJI GRAD? NAŠ GRAD!" Imali smo i fleš mob akciju ”STAVI GAN NA ČELO” u gradskoj skupštini, uleteli smo na zasedanje i svi se pukli u čelo džankom. Želeli smo da prenesemo poruku da je ovo naš grad i da je dosta bilo lažnih nagrada i dodeljivanja stanova, dok se mi bodemo i sviramo po najgorim rupama. Bez lažne skromnosti ću reći da je ova naša akcija imala jak uticaj na gradske vlasti. Nisu mu baš oduzeli stan na Dorćolu, ali su mu oduzeli Partizansku spomenicu i dodelili je Matiji Bećkoviću.

Na svečanoj dodeli Partizanske spomenice Bećkoviću, Džoni je bio toliko besan i zavidan da je ukrao gaće Margit Savović. Margit je odmah htela da to iznese pred pokrajinski sud, ali se Slobodanka Gruden ponovo založila za udbaša i naredila Margit Savović da “okrene sve na kemp”. Tako je Margit i napravila novu feminističku struju unutar partije, struju uspešnih žena bez gaća, a kemp je stigao u Beograd.

Nažalost, Džonijevi performansi imali su nekada i smrtni ishod. U zimu 1992. ukrao je tenk sa Kalemegdana i zapucao pravo u Slavoniju. Da, to je taj tenk na koga je jurišajući naoružan samo srbosjekom, život izgubio goloruki Ivica Čuljak - Kečer. Usput su tenk Hrvati obasipali cvećem, što po navici, a što zbog toga što se ludi Satan previše osilio i pokrao sve zihernadle od Popovače do Vinkovaca. Zenge više nisu imale čime povijati bebe i ubadati Srbe, pa je ovaj Džonijev gest došao kao spas u zadnji čas. Tim istim tenkom krvoločni udbaš je nastavio dalje i stigao do Prijedora gde je čekao da pijani četnici popadaju i onda opštio sa leševima, ostacima i već silovanim devojkama, a onda je tako u Doboju greškom silovao i jednu Srpkinju, zbog čega ga je Arkan odveo u svoj privatni vojni sud u Erdutu. Prljavi udbaš je i odatle uspeo da se izmigolji zahvaljujući Nebojši Čoviću, usput ukravši u Bijeljini jedan zamrzivač sandučar za veliki stan koji su mu crveni dodelili u centru Beograda. Postoji i transkript njihovog razgovora procureo iz tajnih dosijea Udbe:

Čović: Jebi ga Džoni, nema dalje od ovoga, Arkanu sam morao da tražim uslugu, rekao je da može ali da mu dozvolim da se jedan dan zajebava po Novom Pazaru. Moram te raščlaniti.
Džoni: Znam, Ćoki, preterao sam. Poneo me rat i art. Sve mi se uskomešalo.
Čović: Džoni, uzmi treniraj nešto. Posveti se sportu.
Džoni: Ćoki, sviđa mi se longbord.
Čović: U redu. Napraviću ti skejt park.

I sada ljacise misle da je Džoni neki tako ćaknuti urbani tip što vozi skejt po gradu. E pa ljacise možda treba malo više da slušaju šta imaju da kažu ljudi iz arta.

Pouzdano se zna da je Džoni, iako odavno penzionisan u Službi, više puta napadao i fizički nasrtao na alternativne ali i priznate umetnice i umetnike, a takođe se zna da je Džoni prvi taj šaban koji će da nasrne na nešto što je urbano nasleđe ovoga grada, a to je Savamala i objekti u Hercegovačkoj ulici. Te kobne noći, on je nosio fantomku. On je silovao portira i pri tom činu skinuo fantomku sa svoje glave i navukao nesrećnom čoveku na glavu. Usled takvih trauma čovek je podlegao povredama. Zašto? Zato što je Džoniju bila potrebna poljana da skejta blizu reke. Zato što nije mogao više da podnese da klinci u skejt parku voze bolje od njega.

Ne kažem, umeju i žene da budu seksualni nasilnici, evo baš pre nekog vremena Branko Dimitrijević dođe na vinjak do mog pasaža, sav zarozan, preobukao se u žensko, suzama briše štikle i kroz jauke priča kako ga cave previše spopadaju jer je isti otac.

- Ubiće me Branke ako se to nastavi! - kukao je.

Popio je pet-šest unučića vinjaka, a onda je Dobrica došao i doneo mu zoloft da se malo opusti i zaboravi na tugu. Govorio mu je da će ući u gradsku skupštinu i da će doneti uredbe koje će ga zaštititi od nasrtaja napaljenih sojki ali je Branko bio neutešan. Posle nekog vremena naiđe Džoni Racković i vide neku žensku priliku, malo nacvrcanu. Priđe i upita: “Treba li neka pomoć lepojko, znaš radio sam performans malopre, hoćeš cigaru?” Branko ne odgovara, grlo mu se steglo, ni glasa da pusti. Džoni se nasmeje, natapira kosu, pljune u dlanove i obriše ruke o Brankovu suknju. Branko se ne buni, vidim nije mu milo, ali ćuti. Verovatno misli, ako ništa ne govori ovaj ludak će da ode kući, svojoj ženi. Kad, ne lezi vraže, Racković vadi budalu, pljune opet u šake da ga nakvasi i nanišani pravo u Branka. Glavić mu se sijao ko LED sijalica na mesečini, kada je počeo da urliče i da mu cepa suknju. Nije prošlo mnogo, Racković je ispuštajući zverske krike prodirao u mladog Branka, koji je plakao i smogao snage da uzvikne: “Nisam!”

PLJAS! Ošamario ga je Džoni prstenom po goloj guzici i nastavio da zapinje ko volina. Nozdrve su mu se raširile, para je izlazila iz njih a Branko je plačući vikao “Nisam gej, nisam geeej!”

Racković ga tad udari skejtom i obori na zemlju, doživevši vrhunac po Dimitrijevićevim naočarima.

Dan kad je umro Vladan Batić

Dan kad je umro Vladan Batić

Sanjao sam da sam postao ministar pravosuđa
ove države
Sanjao sam da sam smenio neznanje,
glupost i mržnju
Sanjao sam idealnu državu i zakone
nepogrešive
I skoro sve što sam sanjao sam
zaboravio
Na dan kad je umro Vladan Batić
OOO... Dan kad je umro Vladan Batić
Sanjao sam da završavam poslove koji
drugi nisu mogli
Sanjao i nisam bio iskvaren – uvek
samo fer prema svima
Sanjao da nisam bio velik i korumpiran
– nikada na ivici kriminala
I skoro sve što sam sanjao sam
zaboravio
Na dan kad je umro Vladan Batić
OOO... Dan kad je umro Vladan Batić
......RATATATATATATATATA......
Sanjao sam da sam postao predsednik
ove države
Sanjao sam bio sam mlad i pametan i
nije bilo uzalud
Sanjao i bilo je smisla u životu ovih ljudi
Sanjao i na neki način shvatio – zašto
zbog srca pucaju u grudi
Pucaju u grudi
......RATATATATATATATATA......
Skoro sve što sam sanjao sam
zaboravio
Na dan kad je umro Vladan Batić
OOO... The day Janet Wood Reno died

Intervju Duleta Glavonje za Gracke Priče

Šabani su počeli sebi previše da daju za pravo otkako je pičkousti diktator zaseo na kormilo titanika Srbija, pa ga ne pušta - započinje u svom stilu Dule Nedeljković - Glavonja, dok šeta svog pit-bula Pionirskim parkom. Dok smo ja, Srđan Dragojević, Ćirilo, Vlajsa i ostali panksi bili u snazi, na Ibarskoj magistrali nije bilo takozvane "muzike" sve do Lazarevca, a učesnici nedeljnog posela na kalemegdanskoj štrafti često su se vraćali u svoje pičkovce okrvavljenih glava nakon što bismo ih po povratku iz subotnjeg provoda u Rupi zasuli flašama BIP-a koje smo uzeli bez kaucije. Peca Panker je bio toliko snažan kad pomeša haloperidol s vinjakom da je mogao da pogodi sa Sahat-kule šabana u glavu dok igra kolce na štrafti. A vi danas, vi ste mekušci, jebiga, gledam juče u Bosni onog klinca neki krkani ošišali i obrijali samo zato što ima napredniji stil oblačenja i muzike od njih, doduše i mi smo šišali hipijanere i metalce ali iz drugih razloga, tada smo imali taj luksuz da se tako ponašamo, a danas svi sledbenici tvrđeg gitarskog zvuka moraju zbiti redove pred Teheranom. Neki od nas početkom osamdesetih, retki doduše, nisu dolazili iz diplomatskih kuća. Ivica Čuljak - Kečer sebi je recimo urezao starke u stopala jer iz protesta nije hteo da nosi kineske šangajke. Mrzeo je crvenu buržoaziju. Ovo vam govorim samo da ilustrujem kolika su muda tad bila na strani pravih vrednosti, a vas danas kordon policije ne bi sačuvao kad vas pojure gejaci iz Trezora.

Deobe Ćosića - knjiga prva

Sećam se leta 1988.
Magi je bila jako nervozna i dvaput me je, u krizi, napala kako bi sisala džank iz moje inficirane ubodne rane. Totalno donje. Pokušala je zubima vene da mi pregrize i da sav doup u mojim venama popije. Nije joj bilo lako.

Želela je da prekine sa svime, sa mnom, sa rokenrolom, sa ovim gradom, sa džankom, da rodi i da se preporodi. Počela je da pušta brkove i viđa izvesnog Irineja B. Markovića, upravnika Pravoslavnog centra za promenu pola "Varnava".

Ipak, pre ove sudbonosne promene rešila je da da šansu alternativnoj medicini i pravoslavnoj dijagnostici. 

Rešila je da se podvrgne specijalnom tretmanu intenzivne pravoslavne akupunkture džankiranim iglama. Ovaj obred pročišćenja vodiće Sonja Savić. Išla je u Sentu sa Giletom na seminar "Acupunktura atipica de la natura".

Tog suvog julskog dana došli su 

Vd i Pečar i doneli posebne koktele koje je Đile za nas pripremio. Sastojci su bili votka Atlantik, dobar doup sa Karaburme, i LSD. Čašice zaleđene i po rubovima posoljene fenobarbitonom. Bio je to poseban dan za Magi, a i za sve nas. Čekali smo da stignu Sonja, Gile, Žika i Firči, da nazdravimo i krenemo na seansu.

Do Žice nas je vozio Koja kombijem koji je kupio od Mile Đinđić. Sve je bilo spremno za početak.

Budući da je seansa izazvala veliko interesovanje, Sonja i Gile su zamolili Tomu da se obred odvije u Žici, a Toma je pozvao Roberta Nemečeka da snima. Efi je čuvao stražu i to je možda bila najodgovornija uloga tog dana.

Pored pomenutih bila je prisutna i Veselinka Zastavniković ispred ženskog monaškog pokreta "Majke nerotkinje"

Toma je zamračio Žicu i zapalio sveće i tamjan. Magi su položili da leži na velikom kancelarisjkom stolu marke Ktitor. Na čelu stola stajala je Sonja u crnoj spavaćici sa spremnim iglama različitih debljina.

Seansa je počela i Sonja je njušeći Magi počela da obeležava akupresurne tačke. Njušila je, pipala rukama, skakala, pila rakiju, a pljuvala vodu. Posle nekih 40 minuta obeležila je 98 akupresurnih tačaka crvenim permanent markerom.
U obeležena mesta je počela da ubada već spremne igle umočene u tek skuvani pajdo sa Karaburme, presečen oranžadom.
- Posle 40. igle Magi će da stupi na viši nivo postojanja. Magi, ti sada prelaziš nivoe postojanja, već od desetog nivoa počećeš da srećeš viđenije urbane likove i likuše.....



Magi da li vidiš nekog? Na kom si nivou?
- Na 40. sam nivou, velika je magla, ne vidim ništa. Ne, ne, vidim nešto. Vidim nešto jebeno uvrnuto, vidim kikicu Olivera Nektarijevića!
- Produži dalje, podgrevam doup i bodem još. Samo oni odabrani koji prime pravoslavni overdouz čistog horsa sa Karaburme mogu da spoznaju istinu. Da vide u prošlost i u budućnost. Da čitaju misli dok haluciniraju. Evo još šest doza. Koga vidiš sada?

-Vidim Ćosiće i Srbijanka Turajlića sa njima.

- ŠTA KAŽU?

- Kažu da imamo još samo par godina za nas.

- KAKO?

- Dobrica se upravo vratio sa Milanove sahrane i okupio svoje sinove Jugoslava, Pavla i Srbijanka Turajlića u Klubu književnika.

Sa kim sada da budemo budni kada nema IVON?

Beogradsku javnost uzdrmava vest o ukidanju emisije "Još uvek budni sa Ivon" sa gradske televizije Studio B, zbog 400000 dinara.

Internet zajedinca urbane omladine okupljena na FB stranici BEGE Džank je ovim povodom izdala sledeće saopštenje:

VRATITE NAM “BUDNI SA IVON”
Već četiri i po sezone, snađeš se za crvenu, dođeš kući da se uradiš i pustiš Studio B, gde te čeka uvek brza Ivon Jafali sa svojom kultnom emisijom "Još uvek budni sa Ivon". Iznenada i bez najave ova emisija je skinuta sa programa gradske televizije, a nama ukinuta mogućnost da budemo urbani i obavešteni sedeći drogirani kod kuće.
Posle četiri i po godine svakonoćnog emitovanja, sa pauzama za vikend, kako bio autorka i njen tim, stigli da se provedu i da nas obaveste šta se dešava u svetu i regionu i šta mi njima možemo da pružimo, ovu autorsku emisiju Ivon Jafali više nećemo gledati. 
Svi oni koji su se nemestili da prate program za misleće, dobro raspoložene, za one željne "boljeg života", za one koji vole pravu muziku, za nas koji ne stižemo da obiđemo sva dobra mesta, svirke, izložbe, pa čekamo da budemo Budni sa Ivon, mogu da zaborave na ovaj TV provod. Ne dozvolimo da SELO pobedi GRAD!Ne dozovilmo da ALKOHOL pobedi GUDRU! 

Ovim putem pozivam sve urbane ljude da skupe nešto malo što imaju, gram pajda, gram vutre, dva eksera, malo MDMA-e, lajnu spida, šta god da imaju od 2000 registrovanih vrsta sintetičkih narkotika i odnesu višem inspektoru Stojanu Bogdanoviću u Policijsku Stanicu u Ulici 29. novembra, i kažu da se odazivaju na poziv BEGE Džanka. Ovaj nesebični heroj je ponudio da sve što ljudi donesu njemu u stanicu proda po tržišnoj ceni a novac uplati na žiro račun Studija B, sa naznakom "Za budni sa Ivon". Vreme je da pokažemo odanost urbanom pulsu i pomognemo da se jedan od kvaliteta ovoga grada održi - rekao je anonimni izvor iz BEGE Džank zajednice.

Aleksandar Timofejev, direktor STB, kao razloge za ukidanje ove emisije posle četiri i po godine naveo je velike troškove, izjavivši i da je otvoren za eventualne sponzore koji bi mogli da izdvoje 400.000 dinara mesečno, koliko košta ova emisija. 

- Uvek nam je izlazila u susret. Najmanje što možemo da uradimo za nju je da potpišemo peticiju - kaže Bojana Vunturišević iz sastava „Svi na pod”. 

Inicijativu je podržao i Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, zatim glumica Danijela Vranješ i pisac Dejan Tiago Stanković.

- Srpska antikulturna revolucija! Ukidanje Ivon je gašenje i razgovora o kulturi! I to u Beogradu koji se kandidovao za prestonicu kulture! - istakao je Miljenko Dereta.

- Zaista sam dirnuta podrškom, ostala sam bez teksta. Od srca se zahvaljujem svima i nadam se da će taj dobri duh Beograda imati i ubuduće svoj TV format na koji smo i navikli poslednjih godina. Sećam se svoje prethodne "televizijske krize", kada nisam znala da li da nastavim da se bavim voditeljskim poslom ili da se pridružim prvoj postavi plesne grupe Đogani Fantastiko. Margita Stefanović me je tada nazvala i rekla: "Ti si ipak Srpkinja, a pre svega Beograđanka jer ti je majka Beograđanka, iako ti je otac crnac. Ne bi trebalo da se mešaš sa ovim ciganima, jer su cigani gori od crnaca, a crnci ipak nekad mogu biti kul, kao što je Džimi Hendriks u neku ruku bio." Zbog nje sam rešila da se posvetim voditeljskom poslu - kroz suze se seća popularna voditeljka.

Po gradu kruže priče da i da je kompanija Jaffa iz Crvenke spremna da izdvoji određenu sumu novca mesečno kako bi podržala opstanak ove emisije. Jelica Mladenović, portparol ove kompanije je za naš blog izjavila sledeće:

"Ivon Jafali, jedno od zaštitnih lica Studija B, je prema našim istraživanjima, znatno i povoljno uticala na prodaju naših Jaffa konditorskih proizvoda. Naš biznis ne može sebi da priušti odsustvo jedne ovako šarmantne i ubrzane žive reklame"

Ljubomir Bandović: Ko je ugasio svetlo?

Glumac Ljubomir Bandović uputio je pismo Studiju B u kome ističe da je „poslednje svetlo koje titra u mraku dragoceno”, a zatim je postavio deset pitanja, od kojih izdvajamo tri: Možete li iskreno, ali kao nikada do sada, da nabrojite razloge ukidanja pomenute omiljene, a da nisu novci? S kim sada čovek da bude budan u to vreme , na brdovitom Balkanu, kada na drugim talasima uglavnom liju reke realističke krvi silikonskim dolinama? Ko je ugasio svetlo? „To je jednostavno izletelo iz mene u dva minuta i sve sam tu napisao. Nemam šta da dodam”, rekao nam je Ljubomir Bandović.

Slučaj Bambi

Nekolicina korporacija, preduzeća, malih preduzetnika, istaknutih ličnosti i privatnih lica sastavilo je apel za preispitivanje takozvanog „Slučaja Bambi”.

Naime, dvoje urbanih umetnika, Maja Atanasijević aka Zipa Yoma i Mihajlo Jovanović aka Dunduew Meowcove, pokrenulo je kontroverzan umetnički projekat, pod nazivom „Just Bambi”. Već nekoliko meseci ovaj artistički dvojac skreće pažnju kako kulturne javnosti, tako i organa reda na svoj stav koji pokušavaju da izraze provokativnim erotsko-bizarnim performansima na kultnim tačkama klupske mape ovoga grada.

Ni obični građani, nisu nikako mogli ostati ravnodušni, kada su na web stranici http://just-bambi.tumblr.com/ i Fejsbuk stranici http://www.facebook.com/pages/Just-Bambi/200227866773280? ref=ts&fref=ts osvanule fotografije na kojima dominira, za neke, sporan sadržaj, uslikane u postmodernističkom maniru.

"Ovim putem mi svoju filozofiju i stav bacamo sistemu pravo u kičmu. Pičkice sa sela koje ovo ne razumeju, mogu samo da nam nalakiraju nokat na srednjem prstu!" - odlučno je odbrusila M. Atanasijević.

Budući da je apel u proteklih nekoliko dana bio u žiži interesovanja javnosti, odlučili smo se da ga prenesemo u celosti:

Apel za pokretanje tužbe protiv kreatora projekta Just Bambi

Obraćamo se široj javnosti u nadi da ćemo naći interesovanja za adekvatno preispitivanje svih okolnosti pod kojima je nastao sporni projekat Just Bambi i intencija njegovih kreatora. Mi, dole potpisani, smatramo da ovaj projekat površnim i lascivnim sadržajem i nadasve plitkim provokacijama dovodi u pitanje verodostojnost naših korporativih i ličnih identiteta. Dalje smatramo da ovakvo grubo kršenje autorskih prava i intelektualne svojine, kao i poigravanje sa zaštićenim imenima i simbolima u javnosti ne sme biti tolerisano i da se pojedinci koji stoje iza ovog sramnog čina moraju pozvati na odgovornost. Usled popularnosti ovog projekta profit korporacija koje zapošljavaju najviše ljudi u Srbiji doveden je u pitanje. Izlišno je govoriti o duševnom bolu i nepovratno narušenom ugledu onih koji ovu ljupkuživotinjicu imaju u sklopu svog ličnog identiteta.
Potpisnici:
Disney Serbia D.D.O.Preduzeće „Bambi”, Požarevac, D.O.O.Prodavnica dečije konfekcije „Bambičak” iz Sopota
Dečija vaspitna ustanova „Lane” sa Zvezdare
Kazneno-popravna ustanova za decu do 5 godina „Nevaljali Bambi”S.T.R. „Bambi – obuća za djecu i mlade”, Varaždin
On-line magazin Bambi Magazine Inc. http://bambimagazine.com/
Vivijen Vestvud (ispred Malcolm McLaren Inc.)
Instrumentalni ansambl Bambi Molesters iz Zagreba
Bambi iz vokalno-instrumentalnog sastava Darkwood Dub sa Dorćola
Bambi iz Šlica
Dejan Bambulović

Ivan Fece Firchie (pretendent na autorska prava EKV)
Minja Subota

Na press konferenciji održanoj u Studenskom kulturnom centru, 29.12.2012. okupio se veliki broj domaćih i inostranih zvaničnika, novinara i zainteresovane javnosti. Okupljenima su se obratili potpisnici apela, istoričar umetnosti Nikola Kusovac i psiholog Žarko Trebješanin.

 „Nemam reči da opišem koliko se jadno osećam. Zamislite kada je majka u mojoj sobi na otvorenom brauzeru zatekla jednu od fotografija iz ovog nakaradnog projekta... Ja nisam mogao svojoj rođenoj majci da dokažem da nemam veze s tim.

Starica je mislila da je Bambi sinonim za ugled i uspeh u andergraund izdavaštvu. Mislim, nečuveno.” – ljutito je rekao Bambi iz Šlica.

„Samo crvenom mozgu jedne komunjare bi moglo na pamet da padne nešto ovako

bolesno” – parafraziramo Bambulovićevu ogorčenu reakciju

Tada se oglasila i uspešna mlada portparolka Preduzeća Bambi Požarevac D.O.O, Irina B. Marković, rečima: „Očekujemo od pravosnažnih organa da reaguju brzo i efikasno, budući da ovaj incident može imati dalekosežne posledice. Navela bih opasnost uticaja na naše najmlađe potrošače, koji će usvojiti jedan izvitopereni obrazac prikazivanja bambija i, što da ne, naš glavni proizvod, plazmu, povezivati sa lajfstajlom narkomana i devijanata. Sačuvaj Bože! Evo i ja kao majka ne mogu mirno da spavam.”

Posetioci konferencije su sve vreme očekivali dolazak Vivijen Vestvud, koji se izjalovio iz objektivnih razloga. Izvori bliski zaostavštini Malkolma Meklarena su nezvanično potvrdili da je proces dobijanja vize bio znatno otežan.

Među potpisnicima, ipak, najgrlatiji je bio nekadašnji bubnjar urbanog beogradskog rok sastava Ekatarina Velika, Ivan Fece Firchie. Fece je kreatorima projekta Just Bambi pretio nasiljem, kletvama i silama elementala i podsetio da se veoma popularni urbani sastav EKV, u filmu "Tajvanska kanasta", pojavio u ulozi popularnog urbanog sastava Mrtvi Bambi, a zatim na svom Ajpedu pustio sledeći klip:

Nakon ovog klipa Firchie je pustio i ovaj klip na svom Ajpedu:

Gromoglasan aplauz prekinuo je radosni usklik Minje Subote: "Po jedan Bambi za sve!"

Insajderi C43 i C39

Srpska piramida čuva od smaka sveta ali ne i od cava

"Ako hoćeš da preživiš smak sveta, ti onda idi na Rtanj" - kaže stara mudrost. A kako preživeti šabaniste, sivilo i komunizam devedesetih nijedna mudrost nije otkrivala.

Tih devedesetih...

Pao je zid...

Zavesa se digla...

Sunce je zasijalo...

U rokerskim krugovima po Beogradu uveliko se govorilo i prepričavalo o fenomenu gazda Kokana sa Rtnja, koji je primao beogradske rokere kod sebe na imanje, što zbog rehabilitacije, što zbog edukacije u borbi protiv komunaca i šabana. Kako je Magi još početkom osamdesetih postala ozbiljna vernica, devedesetih je znala o pravoslavlju isto koliko i Patrijarh, ali je za razliku od Patrijarha, znala ponešto i o alternativnoj religiji, medicini i filozofiji. Iz dana u dan, sve više je insistirala da svi đuture idemo kod gazda Kokana, stondirajući i kljucajući je buncala o tome, a kada je jednom prilikom završila na odeljenju za reanimaciju u Urgentnom centru, prve reči su joj, kada se probudila iz kome, bile Kokan i Rtanj. Shvatio sam da je to sve od velikog značaja za nju i rešio da nagovorim ekipu da za Magin rođendan svi zajedno odemo na Rtanj kod gazda Kokana. 

Sveže martovsko jutro. Koračamo urađeni Magi i ja, ubrzanim korakom. Došao je dan. Idemo na Rtanj. Parking iza Sava Centra. Beogradski rokeri se gužvaju oko crnog autobusa sa ćiriličnim natpisom SRPSKA PIRAMIDA PROTIV ŠABANIZMA. Magi se raznežila. 

Od naših, prvi smo stigli Magi i ja. Pečar, Vd i Čavke su se pukli nekim lošim horsom i nisu mogli da drže otvorene oči, pa su zvali Sonju da im nacrta oči na kapcima. Tako urađeni i ograničenog vida rešili su da se trkaju. Sonja je kaskala za njima i vukla Gileta i Đileta. Firči je došao poslednji i bio prilično nevoljan. Istini za volju, jedva smo ga ubedili da krene sa nama.

Vođa puta je trebalo da bude Bora Čorba, ali se on toliko uroljao, da su mu izanđali sfinkteri popustili skroz, te se uneredio po Oliveru Mandiću, Džeju i Arkanu. Umesto Bore, vođa puta je bio Nebojša Krstić, a spomenuta četvorka je otišla u hotel Intercontinental da se opere. Laknulo mi je kada sam video Džeja da odlazi jer Magi nije baš volela Cigane, a u ludilu droge dok je bila trudna i pucala se u pupčanu vrpcu je umislila da joj je beba poslala poruku da je Džej Jevrejin, a Jevreje je baš mrzela. 

Krstić je puštao dobar gitarski zvuk tokom celog puta. Na toj listi autobuske vožnje našle su se numere jedne Dženis Džoplin, Džimija Hendriksa, Stounsa, Nirvane, Čorbe, Ritma Nereda, a kada je Krstić pokušao da nam pusti Sunny Day Real Estate, Magi je dobila napad intenzivne mržnje prema homoseksualcima i izgrizla Krstića po obrazu. Osim ovog incidenta, put je protekao prijatno i bezbedno.

Impozantno imanje gazda Kokana odisalo je evropskom otmenošću, ali i srpskim gostoprimstvom. Od kada se vratio iz Republike Srpske Krajine, gazda Kokan je hodao u povijenom položaju a štap mu je postao nerazdvojni drug. Spljošteno stopalo i trnje pod noktima i dalje je ovog dobričinu podsećalo na Balvan revoluciju, na trenutak kada se noseći balvan za barikade zapričao sa Dobricom Erićem i jednostavno ispustio taj isti balvan na sebe.

Gazda Kokanove redare su spremile ručak koji je ovaj podelio nama, a džank i hors smo poneli sami od kuće. Ručak je otvorio malim, ali prikladnim govorom:

"Mnogi kažu da je ovo što ja zastupam fašizam. Šta to mene vuče ka fašizmu? Još od mladosti sam bio sklon naglim političkim preokretima. Ljotićev ZBOR nije bio dovoljno suštastven za mene. Kažu da sam fašista, a pomogao sam jednom komunisti. Čak i jednog Ciganina nisam ubio, a mogao sam. Oskar Davičo je ubio tri srpska pesnika Branka Miljkovića, Lazara Vučkovića i Blaža Šćepanovića. Poslednja dvojica su bili sa njim na čamcu, a jedino je Davičo znao da pliva, a čamac se, gle čuda, po mirnom vremenu, prevrnuo, spasio se jedini plivač, a na dnu jezera pronađeni su zagrljeni neplivači Lazar Vučković i Blažo Šćepanović. Ničeg homoseksualnog nema u tome! 

Braćo i sestre, rokeri i rokerke, mi danas imamo mnogo ozbiljniji problem od komunizma, mi se danas, nažalost suočavamo sa šabanizmom, koji za posledicu ima homoseksualizam i Grand. Moramo se ujediniti i svim silama se suprotstaviti takvom jednom trendu. Uz moj Piramida Sistem Protiv Šabana, skraćeno PSPŠ, i kratku obuku bićete u mogućnosti da se pod svetlostima velegrada borite sa šabanima i pobedite. Imamo podršku od rokera iz Češke i Ukrajine. 

Sada ćete mi, braćo i sestre, na papiru napisati vaše ime, prezime, obrazovanje i zanimanje, a onda ćemo obedovati zajedno. Nakon ručka ću vam pokazati spavaonu i ostale zgrade, po kojima ćete biti raspodeljeni u odnosu na delatnost i gde ćete doprinositi našoj borbi protiv šabanizma. Komponovanje, pisanje, prevođenje, dizajn - naći ćete način da doprinesete. Svake večeri u 20 časova, rad se obustavlja i srećemo se ovde za velikim stolom. Horsa, džanka i džibre će uvek da bude za sve. To vam ja domaćinski garantujem. Živeli!"

Pored velikog drverta u centru dvorišta bio je privezan vuk Boža. Božu je gazda Kokan našao kao povređeno štene, usvojio ga i dresirao. A kada je ovaj porastao i dobio impresivnu lepotu i veličinu, dobio je i mesto u sredini dvorišta, u krošnji velikog hrasta, gde se i gazda Kokanov sto nalazio. To je bila njegova letnja kancelarija. Pod tim hrastom i za tim stolom gazda Kokan je svršavao poslove, primao posete, izdavao naređenja, plaćao i naplaćivao, kafenisao, rakijao, a Bogami i decu pravio. Boža je preko dana bio vezan, a u prvi sumrak bio je puštan da čuva kuću, dvorište i one koji su se zatekli u njemu. Gazda Kokan je Božu naučio još i da sluša rokenrol i napada šabane i Cigane. Zaklao bi par šabana na poselu, a onda je tužno gledajući gazda Kokana, trpeo grdnju pred komišijama, znajući da mu je glava sigurna dok god mu je gazda živ i zdrav.

Nakon ručka svi smo bili u krizi i morali smo hitno da se puknemo. Saopštili smo to gazda Kokanu i on je pokazao puno razumevanje za nas, ali samo tada, jer još nismo dobili zadatke. "Kada budete bili raspodeljeni po odeljenjima i zadacima, džankiranje ću kontrolisati isključivo ja." - nasmejano je nastavljao naš domaćin. 

Nije prošlo puno vremena a redare su donele gazda Kokanu spisak i on je počeo da nas proziva po imenima i raspoređuje. Magi, Vd i Pečar su dobili da prevode Musolinija i Kurjanoviča, Sonja i ja smo dobili da buemo lični animatori gazda Kokana, Đile i Gile su dobili dizajn propagande, ostali su bili raspoređeni po proizvodnji, štamparijama, kuhinjama... Jedino Firči nije bio kvalifikovan ni za šta i on je poslat da bleji sa Božom i da mu preko kasetofona pušta četničke pesme, jer je to ovaj obožavao. Zavijao bi od radosti i igrao u krug.

Dani su prolazili, a mi smo učili, radili i doprinosili PSPŠ-u. Svake večeri gazda Kokan bi nam dao horsa i džanka. Nama, koji smo bili zaduženi da ga animiramo, davao je džanka i preko dana i uveče. Jednoga dana shvatio sam da Firči spava na poslu i da Boži pušta uvek jednu te istu kasetu, i da je vuk postao malo smoren. Primetio je to i gazda Kokan i te večeri nije dao Firčiju ni džanka ni horsa. "Ta ja se ionako foliram da se drogiram iz ljubaznosti, da vas ne bih uvredio. Ako zaista hoćete da me platite, platite mi standardnu dnevnicu, to bi mi značilo, a vi ne biste osetili." - obrati se Firči bojažljivo. "Kako te nije sramota da pomisliš da treba da ti platim rad. Tebi treba da je čast što si ovde, što me poznaješ i što se borimo na istoj strani. Ispao si žešća cava!" - povika gazda Kokan, sobali Firčija na zemlju a zatim ga uhvati za kosu kako bi ga ponizio pred svima nama. "Cava znači tražiti dnevnicu, cava znači ne džankirati se. Ali nije Firči najveća cava ovde. Postoji ovde još veća cava među vama!"- grmeo je gazda Kokan. Goreli smo od želje da saznamo ko je veća cava od Firčija, ali smo se malo i pribojavali. Tenzija u vazduhu je rasla. "Najveća cava"- ljutito je nastavio gazda Kokan -"među vama je Sonja Savić. Ona neće da radi ništa teško, a uzima malo po malo džanka i od mene i od drugih. Ona je došla da se ovde drogira a ne da duhovno napreduje." Gazda Kokan je držao glasnu i ljutitu pridiku svima nama držeći za kosu Firčija koji je ležao na zemlji uplakan: "Ponavljajte za mnom sada, braćo i sestre rokeri. Odbacujem mediokritetstvo kao vrhovništvo, odbacujem i borim se protiv onečovečenih, obezduhovljenih, razbraćenih, raskumljenih, neposta i sličnih duhovnih konstelacija. Možda smo ćutolozi, ali naš zid tišine zaziđuje sve šabane" 

Sonja je ustala i klekla pred gazda Kokana, dok je ovaj i dalje držao uplakanog Firčija za kosu. Dao je Sonji znak da ustane i naredio joj da ošamari Firčija zato što je Hrvat. Sonja je tako učinila i bilo joj je donekle oprošteno.

Međutim, Kokanova žena Jelena je shvatila da Firči nije baš čistokrvni Sbin i pitala svoga muža:

-Gde nađoste ovog Hrvata? Šta ćete sada sa njim? Ako ostane uništiće nam srpsku esenciju!

Držeći Firčija za rep, gazda Kokan reče svojoj ženi koja mu je rodila devetoro dece:

-Slušaj, ako ti nešto ne odgovara sve znaš: Moja avlija - tvoja kapija! Fece ostaje ovde.

Tada sam shvatio da sam bio prestrog prema Firčiju i da je Sonja Savić zaista veća cava od njega.

-----------

*kratak odlomak iz neobjavljenog posthumnog autobiografskog romana Milana Mladenovića pod nazivom DEČAK I GAN U VODI