U današnje vreme, ako si rok zvezda i imaš devojku ili ženu, mnoge devojke će nastojati da joj preotmu to mesto, čak i ako je uopšte ne poznaju. A ako je i ta tvoja devojka talentovana i popularna rokerka, onda ostale kao harpije nasrću, naročito one neostvarene umetnice. Nekad mi se zapravo čini da me slabiji pol ni ne primećuje, ali kada me vide sa Magi, furaju na mene kao omađijane.
Bio je vedar, ali prohladan novembarski dan. Vd, Magi i ja smo smućkali džanka i horsa što nam je ostalo i pukli se. To me je dovelo u raspoloženje za neku džemku, ali Magi i Vd nisu hteli da čuju. "Šta će nam muzika sada, kada gledamo Muzičku slagalicu?", siktali su na mene. Šta ću, ja nabacim rokerku na sebe, đitru na leđa i uputim se u BIGZ kod Lame na džem sešku.
Bio je vedar, ali prohladan novembarski dan. Vd, Magi i ja smo smućkali džanka i horsa što nam je ostalo i pukli se. To me je dovelo u raspoloženje za neku džemku, ali Magi i Vd nisu hteli da čuju. "Šta će nam muzika sada, kada gledamo Muzičku slagalicu?", siktali su na mene. Šta ću, ja nabacim rokerku na sebe, đitru na leđa i uputim se u BIGZ kod Lame na džem sešku.
Oštar vetar mi je šamarao lice dok sam džankiran lebdeo ka BIGZ-u. Čini mi se da sam i doleteo do šestog sprata, bez upotrebe lifta i sa entuzijazmom sam se kretao ka Zmajevom gnezdu, kada sam prvi put ugledao nju, Gabrielu.
Frizura joj je bila urbana, moja matora bi rekla, tifusarska, garderoba malo štrokava i vrećasta, crno ispod noktiju... Sedi na podu i puši u zanosu. Jasno je da je umetnica, jasno je da je iz Beograda, jasno je da je iz gradske priče. Videvši me priđe mi i toliko me snažno zagrli da sam morao da je odgurnem i bacim. Ustane ona, i ponovo mi priđe. Guta me očima i smejulji se.
Pričala je o sebi, umetnosti, šabanima, posledicama otomanske okupacije. Pričala je sa žarom prave umetnice dok se oko nje širio taj dobro poznati zadah onoga ko hvata zmajeve. Tek je bila napunila četrdeset, i kao i svi mi, nije imala pojma šta će sa sobom. Znala je samo da se protiv šabanizma mora nešto preduzeti.
Saznao sam i da živimo dosta blizu i da idemo na istu šemu u Barajevo. Nije bila lepa, a ni privlačna, ali je bila urbana i prezirala je komunjare.Još kad reče da ima malo horsa i da možemo da se puknemo kod nje u ateljeu, nisam mogao da odbijem.
Idemo tako ulicama, ona ne prestaje da priča viceve o Ciganima, insistira da me drži pod ruku. "Nemoj tu ruku, tu mi je vena prsla" - kažem joj. Ona ne čuje šta joj pričam, stisla inficiranu venu, ne prestaje da priča viceve, kikoće se sama sa sobom i guta me očima. Da nisam na horsu, bilo bi me malo blam, ovako, nije me bilo briga.
Kada smo stigli kod nje u atelje, tamo je već sedeo neki brka i glasno sam sa sobom razgovarao o Endiju Vorholu i Salvadoru Daliju. Atelje je bio prostran i bio je podeljen na nekoliko prostorija. Bilo je jako prljavo. Bio sam zadivljen činjenicom da Magi nije najprljavija osoba na svetu. Seo sam sa brkom, a Gabriela je otišla u jednu od susednih prostorija. Brka je isto prezirao šabane i borio se protiv šabanizma. Iznosio je zanimljive teze o bodljikavoj žici oko Beograda, o elektrošokovima kao načinu zastrašivanja seljobera, o tome kako se za vreme nemačke okupacije znao red, uprkos svemu tome, meni su njegovi brkovi delovali šabanski. Nisam mu to, naravno, rekao. Čekao sam Gabrielu da se vrati pa da se puknemo.
Vrata od sobe se otvoriše i pojavi se ona, u helankama i tunici, sa štiklama tankim poput igle. Neuspešno simulirajući ženstvene pokrete, prigušila je svetla i počela da pali sveće. I u tom polumraku videh da je Gabriela, bogami, guzara.
Vrata od sobe se otvoriše i pojavi se ona, u helankama i tunici, sa štiklama tankim poput igle. Neuspešno simulirajući ženstvene pokrete, prigušila je svetla i počela da pali sveće. I u tom polumraku videh da je Gabriela, bogami, guzara.
"Mače, nadima mi se" - kroz brkove ljubomorno procedi brka, a ona se hladno nasmeja i priljubi se uz mene na sofi i iz dekoltea izvadi kesicu punu horsa. "Kuvamo?"-upita. I brka i ja klimnusmo glavom u znak odobravanja. Dok je mlela hors jednom rukom, masirala mi je slabine drugom. Brki se to nije svidelo, pa je rešio da okrene na šalu, te poče da priča viceve: "Zašto se Džej bavi pevanjem? - Zato što nije mogao da dosegne do trafike." Ona izbaci jedan lažan kikot, on zasuče brke. Blaga neprijatnost u vazduhu. Ganovi se hlade. "Ja volim mlak gan, nemoj da mi se suviše ohladi" - rekoh, "Razumem i nije mi teško" - ko iz puške odgovori ona. To mi se svidelo. Insistirala je da me onda pukne. Vene su mi bile raspadnute i bilo me je malo sramota, ali videh onda da ni njen vaskularni sistem nije bio u boljem stanju, i zato se bola direktno u srce. Brka se bo u facu, u neku venu ispod brkova. Sve je počelo da dobija smisao. A ja sam počeo da razvijam simpatije prema toj fizički nesimpatičnoj ženici. Dugo smo još sedeli u noć i razgovarali o gradu i sceni. Brka nije hteo da nas ostavi nasamo, a Gabriela bi se trljala o moje slabine kad god ne bi stondirala. Otišao sam u zoru. Magi i Vd nisu ni primetili da sam igde otišao. Legao sam u krevet i mislio o Gabrieli. Kako su samo šarmantni ti njeni prljavi nokti, kako ona samo otmeno ali i mladalački puši te cigarete, kako se samo slatko kikoće kada priča viceve... Nadao sam se da ćemo se sresti ponovo, jer se zbog Magi nismo mogli čuti telefonom.
Nekoliko večeri kasnije, sreo sam u Sremskoj Olju Bećković i krenuli smo zajedno na Demiju. Olja je, kao i svaki put kad bismo se sreli, žalila što nije došla na žurku, te noći kada sam se smuvao sa Magi. "Da sam došla te noći, ti bi sada bio moj dečko" - kroz seksi smeh je dobacivala. Magi je, istini za volju, bila jako ljubomorna na Olju. Znala je za Oljina osećanja prema meni i nije blagonaklono gledala na moje susrete sa Bećkovićevom. Olja je te noći izgledala super. Duga kosa joj je padala preko leđa, a divna brazda je delila njene sike. Kratka crna suknja od skaja samo što nije pokazivala ribicu. Atmosfera na Demiji vesela. Svira Električni orgazam. Cirkamo pićence i smejemo se, kad primetim Gabrielu kako ide prema nama. Sama. U momentu mi sine ideja i šapnem plan Olji koja me skapira brzo kao munja i kaže: "Sve za tebe, Miki!"
Već sledećeg trenutka ljubimo se Olja i ja. U usta. Jezikom. Strastveno. Nailazi Gabriela i zastaje i gleda u nas. Ne smem da je gledam da ne ukapira igru. Ljubim se sa Oljom još par minuta na sred Demije. Ovakvo ljubljenje grad ne pamti. Olja ima šlifa, nije nevinašce. Kad smo završili, svi aplaudiraju. "To kume!"-čuje se negde iz gužve.
Na izlazu iz Demije stajala je ona, Gabriela, i čekala me. Nije to rekla, ali sam znao da je tako. Kako sam je prišao, tako me je privukla k sebi i gurnula jezik u usta. "Imam za taksi, idemo kod mene u atelje" - bez oklevanja reče.
Ponovo prljavi atelje. Roknuli smo se. Dobar hors. Skinuli smo se goli. Kleknula je ispred mene i stavila ga u usta. Morala je malo da pripomogne tim prljavim prstićima. Draži me i gleda me u oči. "Vidim ja, Gabriela, ti si diplomirala seks" - našalih se. "Večeras ću da specijaliziram" - dodade ona. Milujem je, stiskam joj dude i ljubim guzu. Malo je prljava. Nije problem, navikao sam na to sa Magi.
"Ovo je kao najlepša solaža, a mi smo kao dva rok delfina", pomišljam dok se uvijamo u strasti. Šutka delfina tačnije. Ulazim u nju, šapućem joj bezobrazluke na uvce, sa malo seljačkim naglaskom da je zasmejem. Ona se smeši i stenje. Sve je bilo kao rapsodija dok nije kihnula i ispljunula krvav zub na moj stomak. Zastao sam, nisam znao šta ću. Ona se snašla, dobro se dosetila. Vratila je taj zub u usta, a onda ga jezikom gurnula u moja usta. U tom ljubavnom zanosu, taj zub je kao bonbon prelazio preko naših razigranih jezika iz usta u usta. Nikada tako nešto nisam ni čuo ni doživeo.
Pred zoru sam se spremao da odem kući, ali smo se dogovorili da zajedno idemo na Giterijadu u Zaječar.
Došla je i Giterijada, i Gabriela i ja stigosmo u Zaječar. Ovde veselje, haos, svira rokenrol. Gabi otkačila potpuno. Obukla je suknju-pantalone i rokerku sa resama. Igra u transu, guzica ko doboš. Gile i Đile mi iz gužve namiguju, i pokazuju palčeve u znak odobravanja. Firči se pravio da me ne poznaje.
Meni je ovo deseta godina na Giterijadi, ali Gabrieli je prvi put. Odlazimo kod gazda Velje, kod koga noćim svake godine. "Čiča, doveo sam devojku!" - vičem ja gazdi. "Ako, ako deco. Bogu hvala." - odvraća stari dobričina sa kokardom na šajkači.
Popodne, velika vrućina, skoro svi ukućani spavaju, a ja sa Gabrielom obilazim štale. Vidimo rasnog bika, a Gabriela mu fiksira velika jaja, nedaleko je i ždrebac-pastuv. Gabriela nesvesno radi usnama i trlja mi se o slabine. Izlazimo iz štale i začas se skinemo goli i odemo u seno. Surduknem joj ga otpozadi. Miriše seno. Romantika. Arhaičnost. Dudla mi klip kao da ga nikad videla nije. Slatko joj. Istresao sam ga i po njoj i po senu.
Voleo sam kod Gabriele što, za razliku od Magi, nikad nije svršila. Nije insistirala na tome. Važan sam bio ja. Toliko mi je bilo lepo da sam poželeo da je oplodim.
Izlazimo predveče i naletimo na brku. Ona sramežljivo spusti glavu. "Sad ti je bolji njegov tvrd kurac, nego da te ja šašoljim mojim mlitavim. Kurvo! - zasikta brka. Meni krv proključa. "Tako se ne razgovara sa slabijim polom", odbrusih mu i pljunuh ga u brk. Gabriela mu pokaza srednji prst i odosmo u gužvu u rokenrol.
Dok smo se probijali kroz gužvu shvatio sam da nije bilo Olje Bećković, mi verovatno sada ne bismo bili zajedno na Gitarijadi. Olja mi je pomogla kao da mi je rod rođeni jer da nje nije bilo ne bih osvojio Gabrielu. "To Oki, to Miki" - trijumfujem u sebi.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
*kratak odlomak iz neobjavljenog posthumnog autobiografskog romana Milana Mladenovića pod nazivom DEČAK I GAN U VODI
