Kako je SIDA došla u ovaj grad

Sigurno ste svi čuli podatak da smo se svi mi, i ja, i Magi, i Sonja, i Vd, i Čavke, i Pečar zarazili iste noći od istog šprica. Dugo se samo spekulisalo o tome, ali sada ja potvrđujem da je to istina. Evo kako se sve odigralo.

U to vreme

smo počinjali da se družimo sa Žikom Todorovićem, koji je za nas tada bio svetski čovek. Znao je fore i forice koje su nas oduševljavale, ostavljale u neverici, ali nam i olakšavale kako život, tako i rad. Elem, dolazi Žika jedne noći kod nas, a mi svi sedimo onako suvonjavi. Bilo je malo džanka, ali to smo sve potrošili. Magi i Sonja su već nervozne, Vd i Čavke otvaraju pasijans, a Pečar kruži oko mene kao gladni lav. Utom se javlja Žika, kaže da ima nešto mnogo dobro, ali da nema puno, tako da ćemo morati da se snađemo.
Nije prošlo ni pola sata, kada se Žile pojavio na vratima u grombi kaputu i u novim braon kaubojkama. Osmeh širok kao banatski pejzaž. Otvori kaput, a iz unutrašnjeg džepa viri pozlaćeni špric. Znao sam koliko je sati, a ustvari nisam imao pojma koliko je sati.
Vadi Žile hors na sto, krenuo da ga melje, Magi donela kutlaču i okačila iznad sveće, a Sonja i Vd se pobiše oko toga ko će prvi da se pukne. Žika se iznervira zbog toga svega i poče da viče na nas, kako smo paori prosti, alavci iz provincije i kako neće biti dovoljno za sve, osim ako se ne puknemo u čmar. “Ko ima hemoroide, bodemo u njih, još je žešće!” - veselo nastavi Žika.
Kakav je to špric bio. Staklo i pozlata. Automatsko vraćanje. Lak na prst, ubod da ne osetiš. Prva se naguzila Magi i Žika joj sjuri u hemoroid. Zatim Vd, pa Čavke – scenario isti. Sonja i ja smo taman izlečili hemoroide i dobili smo dozu direktno u čmar, a Pečar, joj lud je bio, uzme i sedne na špric. Smejali smo se do suza.
Na vestima smo videli Žikinog ćaleta Boru kako vodi Miru Stupicu u bolnicu jer joj je naprasno pozlilo. Lekari su rekli da je to usled nedostatka insulina, jer je Mira već dugo bila ozbiljan dijabetičar. Vidim ja Žika se uzvrpoljio, znoje mu se dlanovi, gužva košulju. Odjednom ustade i ode. Nikad se više nismo družili sa njim, a posle smo saznali i zašto. Žika je tog dana ukrao od Mire Stupice špric za insulin. Ali to nije kraj. Mira Stupica je bolovala i od afričke side, koju smo svi tada dobili preko šprica. Zanimljivo je to da su i Žika Todorović i Mira Stupica bili imuni na tu bolest, a da smo se svi ostali porazboljevali i nedugo zatim i poumirali.
Saznavši za to sve, Bora Todorović, Žikin otac je uz pomoć Mire Stupice poslao Žiku na lečenje u Rusiju i zabranio mu da se ikada druži sa nama. Ovo smo sve dugo krili, jer bi se Gile i Đile naljutili na nas što ih nismo zvali.

------------------------------------------------------------------------------------------------------

*kratak odlomak iz neobjavljenog posthumnog autobiografskog romana Milana Mladenovića pod nazivom DEČAK I GAN U VODI